SRĐ

Луна Ћелевић b Е О Г Р А Д Luka J, Ćelović В S (О eG. R А D Рањен сам, сестро, помози само! Рана ми груди немила мори У гроб ће хладни да ме обори. М и л к а. Рањен ? Ох, Боже ! ( Жалостива гледи га) Ј о в а н. Сестро похити, Рану ми тешку чиме нривити! Милка ( sa се) Влачи ме момак, јер Јову сличи К6 зрака зраци: тако му личи ! Јова 'е слика, драгана мог, А гдје ли је саде? Сам знаде Бог ! Да ли се сјећа Милице своје? Љуби л' ме још, срдашце моје?... (Јовану): Сједи, јуначе ! (За се) Ах, жао ми је, Да красно лице Зној и прах пије! (Јован сједа, а Милка га иридржаје — марамом таре му вној) Ми лка. Трком ћу за час до дома мог Причекај само ! ( Оде) Ј о в а н. Пратио те Бог! Ј о в а н (сам) Оде ли анђео? Оде ли вила? Онака бјеше И моја Мила : Танка струка, Мраморног чела, Витка у стасу, Кб вита јела; Свилене косе, Пламеног ока, Анђелског срца.