SRĐ

— 832 —

Срниног скока; Лице јој чисто, Кб сунце исто: Румењем сјаје, К6 зора да је ! Милка ( доноси напоја и saeuja). Раскопчај њедра, ево завоја! Јован ( распучајуЛи се). Бог ти платио, сестрице моја! Милка (тгере рану и привија завој). Рана је тешка, ал' ће и проћи: Јунак ће бољу претрпјет' моћи Но кажи, јуначе, откуд си? Ко си? Ј о в а н. Рода сам српског, кб и ти што си! Отац ми, браћа у боју пали, Само ми сеја и мајка осгали. Душмани врве род да ми тлаче; Под њиним бичем народ нам плаче. Устао Србин да им се свети, Па и ја одох за народ мр'јети. Душманско тане груди ми проби У првом боју рану ја доби'. И сад се браћа с душманом кољу, Слатко је мр'јети на бојном пољу! М и л к а. Хоће ли Србин побједу стећи? Ј о в а н. Бог ће нам дати — не знам ти рећи! Милка (клекне). Србина, Боже силни, укр^јепи. Подај му моћ, Да може свладат' душмана кивног Пружи помоћ! Нек зора сване, слобода гране, Патнику твом. Води га, штити, пази и брани Подај му гром!