SRĐ

— 261 —

роду, али му касније бјеше припојене међу собом сасвим противне ствари. Народњаштвом називао се у опште нарочпти интерес за народни живот, белетристичка идеализација тога живота и учење: сагињати главу пред назорима народа т. ј. признавати и одобравати све, у што парод вјерује; учење, које је било нраћено нападајима на интелигенцију, као на нешто не само туђе, пего и народу непријатељско. С таковим народњаштвом тј. с тако схваћеннм служењем народу, које захтијева безувјетно нокорење народним назорима, морали су »Отеч. Записки« једно вријеме полемизовати ради збрканих појмова, које је ово учење у мислима друштва проузроковало. Западњаштво \е увијек једнако схватало задаћу интелигенције у њеном одношају према народу, нарочито дужност образовати га у духу свеопће истине, коју траже философским и знанственим радом све образоване народности. Народњаштво, које је тражило метаписање пред назорима народа, одрицало је интелигенцпјп н само право објашњавати му •гемељне принципе народнога духа, које су јој право признавали и сами славјапофили, и ако су и они такођер хтјели сачувати петакнуте назоре народа пред погубним утицајем »гњплога запада«. Не само то; у вријеме полемике с реакционарним народњаштвом Каблица и другова »Отеч. Записки« нарочито су акцентовали, да у многим случајевима сами iiiiтерес народа директно тражи бој с његовим назорима. А тако не желећи, да Русија у свом економском развићу пође истом цестом, којом је ипша западна Европа, но желећи (другачије речено), да Русија пође својим нарочитим, самосталним путем, заступници руске напредне интелигенције нијесу имали на уму област идеја, које су у славјанофила биле на првом мјесту; а ако су жељели рускому народу самосталан развитак, то није било на темељу многих размишљања о претходним особинама рускога (или славенског) духа, него зато, јер то по њиховом мишљењу захтијевају интереси народа. А у чему су били ти интереси? Главним догађајем »епохе великих рефорама«, као што је то већ речено, било је ослобођење сеоског народа са земљом, и у то доба најбољи руски људи упиташе сами себе: зар не