SRĐ

— 354 —

briandu: „tarit ma timidite, et mon espece de faiblesse exterieure sont en opposition avec ma force interieure".*) Svezak je bio otvoren na početku trece knige, gdjejegovora o zaklonu madame pl. Caud u Dames Saint-Michel u Parizu. Nezina su posjedna pisma bila urucena kao svete moći nezinom bratu. Jelena bješe te noći došla do ovoga mjesta nekog pisma bez nadnevka: «Quelle pitie, quell'attention que je me porte! Dieu ne peut plus m' affliger qu' en toi. Je le remercie du precieux, bon et clier present qu'il m'a fait en ta personne et d'avoir conserve ma vie sans taclie; voila tous me tresors. Je pourrais prendre pour embleme de ma vie la lune dans un nuage, avec cette devise: souvent obscurcie, jamais ternie.»* ) Jelena se sa suzama na očima bješe zaustavila na tome mjestu. Ovaj prijatel, kog Lucila nazivaše najbo]im dijelom same sebe i božjim darom, je li ikada bio u pogibli radi ne? Kakvo je neznamo čustvo gojila prama Renatu, kad sred Ivombargskili šuma ne živjaše nego u negovoj duši, te pritisnuta od nepoznatili tuga zajedno s nim prevađaše Jobov Taedet animam meam vitae meae, ili pisaše one sitne lirske proze zori ili mjesečini, tako nujne i čiste u mislima, a u riječima pune meke muzike? Jelena se čitajući bješe stavila u kožu spisateДсе. Sama govoraše tako Danijelu. Preuze sad čitane, ali joj glava bijaše tako smetena i vruća, a u grudima je tako stezalo, da nije mogla proslijediti. Osjećaia je potrebu kretana i vazduha. Uze svezak i izađe kroz predsobje, prokadeno od cigara, idući na prstima od noga, da ne bi probudila baruna, koji je lirkao u maloj sobici s rastvorenim vratima, tik hezine. Side u vrt. Udari stazom, koja se strmenima, obraslim travom, i šumicama od zimzelena spušta k crkvici sv. Petra i

*) Toliko ima mnili misli u mojoj glavi, tolika je moja bojazjivost i шој vkJ vanske slabosti u protivuosti s mojom suagom uuutarnom. **) Kakvo sažajeće, kakvu pažću sebi poklanam! Bog me ne može više ožalostiti već u tebi. Ja mu zahvajujem ua dragoejenom, lijepom i milom daru, Sojim me nadario u tebi, i što je saeuvao moj život bcz J-ige; to je sve moje blago. Ja bih mogla uzeti za simbol svoga života mjesee u oblaku s ovim geslom: Cesto pomračen, nikad taman.