SRĐ

— 402 —

Ona predloži zatim igru bilarda u društvu, ali Jelena, naprotiv, predloži izlet do Cortisovili vrtova, te mješte sebe posla muža, izvinavajući se prepravama za putovane. Barun bi bio rado ostao, da od žene dozna tačnije, kako je stvar pošla; ali na pomisao, e je zaglavak povojan, litjede se pokazati |ubezan i ode ujedno s drugijem. Samo Grigiolo ostade, da spravi baluniće za rasvjetu vrta, vile i majura. „Sada mi razjasni ovu stvar", reče konte Lao sinovici, netom društvo ode. „Što?" „Malo prije tvoj muž, vraćajući so.sa službe, reee mi jedno hvala, kao da sam mu spasio život, što zaista ne bih učinio . . .." „ Strice!" „Sto ne bih učinio! Pitam, zašto to livala?" „Ја mislim, za kohe." „Kakve kone; kad nije ni znao za nih! Nijesi li cula za stolom?" „Ne znam, vajda za tvoju gostojubivost ovili dvadeset dana." Stric umuče i pogleda Jelenu, kako je bijaše pogledao u majušnoj sobici od uceiia. Jelena se ovaj put ne zacrveni, učini se ravnodušnoni. Zadrža se još casak sa stricem, pak rece, da joj treba uzaći u sobu, da pregleda svoju prtjagu. „А Cortis?" kliče Lao, dok je stavjala nogu na stepenice. Jelena se trže, ćujući to ime. Zaustavi se nc pisnuvši i ne okrenuvši se. Ne bješe proslovila više o Danijelu Cortisu sa stricem od onda, otkada mu je bila javila one dvije riječi: vazna sivar. „Zar se nije vrnuo?" zapita još konte. „Ne cijenim", odgovori Jelena nestalnim glasom. „Vidjećemo taj izbor", reče on. Jelena polako polako uzađe uz stepenice, ne odgovorivši mu ništa. Što se više približavao čas odlaska, sve više joj je ponestajalo smjelosti da govori o nemu, snage, da obuzda srce. Uz pripomoć majčine sobarice žurno spravi prtjagu, za tim pođe pozdraviti nastojnikovu ženu i druge dvije tri sejakine. Kada se vraćalakući, zamolije stric s prozora da skoči knemu.