SRĐ

— 511 —

А кад се је освијеетио и погледао око себе, он осјети како га стежу као клијеште руке жандармове, а за собом слушаше иоругу, срам и бјесомучно : — Псино једна!... оне исте, на коју је он кидисао и која трчаше сад за њим, да га оптужи тако, како му не ће никад више пасти на ум да кога нанада А сунце сија и трепери, небо се таласа од свјетлости његове, природа хуји неком веселошћу, остављајући трагове по шуштању лишћа, по жубору потока и цвркуту птица; а на земљи, свијет се креће и ради, чује се хука од говора, шкрипа кола, урлик паса, запомагање просјака — и јаук несретника. 25. XI. 1902. Ник. Т. Јанковнћ. ж, G R U Ž. I'opografično-povjesničko bi|eške (2) Vice Adamovića. Preštampano iz IX. i X. knige „Brastva" društva Sv. Save uz popravke i popune. II. I ako svi pisci jednako priznaju divotu položaja i sve ostale lepole, kojijem su priroda i čovjecja ruka obilato ukrasile Gruž, ipak se oni ni najmane ne slažu u pogledu imena ove toliko hvajene luke. Jedni naime misle, da joj ime proizlazi od Agravonita, koji, po svjedocanstvu Livija, prebivahu u prastaro doba na ovijem krajevima 1 ). Drugi pak drže, da joj korijen treba tražiti u latinskom ili u italijanskom jeziku, pa su odatle nazivi Gravosiiim,, Gravossium, Gravogia, Gravosia. Neki je Francuz prozva Gloriosa, a tomu na suprot, ima onijeh koji drže, da to ime ishodi od Garbugliosa ili od Bravosa i sli<5. Razzi je toga mi.š|ena, da Gravosa dolazi od oštra igala i od vrleti, što se uzdižu nad ovom lukom, te veli: „Chiamata G. dall' asprezza della costa

') S toga Frescott nazivje Gruž: Portus Agravonitarum. Vidi: Memoire histor. e geogr. d. Dalm. —- Bologna, 1687. str. 326.