SRĐ

— 604 —

Eh bien! qu'il soit permis d'en baiser la poussiere, Au moins credule enfant dc ce siecle sans foi, Et de pleurer, o Christ, sur cette froide terre Qui vivait de ta mort et <jui mourra sans toi." 1 ) Ta он исти, он, l'enfant du siecle, лијепо нам je насликао овај модерни свијет, овај свијет тако ионосит својим течевинама, али гдје фали свакн идеални полет људском духу. „Tout est bien balave sur vos chemins de fer, Tout est g'rariđ, tout est beau, mais 011 meurt dans votre air." 1 ) Искуство га је поучило, и он је спознао моралну млохавост своје генерације. Али са свим тим, Мисе, попут осталих својих сувремепика, хтио је остати деиста, али се брзо досјетио да је то немогуће, као што се може разабрати из овог његовог дјела. Рола нам даје најбољу идеју пјесникове младости. Али Мис& је прошао и кроз другу фазу својега живота, коју би могли назвати перијодом зрелости послије познате љубавне пјесникове кризе. Након двије године потпуна мука, он је саставио своје гласовите Hofiu (Nuits) и ипсмо Ламартану; а након пет година и своје Усиомене. Најважније су његове НоЛч, у којима се открива прави пјеснички таленат, а има их четири на броју. Али са философског гледишта нијесу дотјеране, у многоме и протусловне. То се даде лако протумачити, што је у Француској за оно доба владала велика несталност на философском пољу, а идеје Волтера и Русоа биле су захватиле маха код иптелигенције француског народа. Својој музи, која му у раду пружа утјехе, предбацује изнемоглост и млохавост (1835. Nuit de mai, мајска ноћ), затим тешки ударац због прекинутих одпошаја са Жорж Сандом (Nuit de decembre, дећембарска ноћ). Много сам се трудио, е да би схватио гласовиту алегорију младог човјека ') Ох, Исусе, ја нијееам од оних, које молптва води тетурајући к твојим нпјемим храмовима .... Твоја је слава умрла, о Исусе, u на нашим ебанским пропелима, божанетвено твоје тијело у прах је пало. Па добро! нек дозвољено буде најневјернијему сину овога безвјернога стољећа пољубити прах и плакати, о Исусе, над студеном овом земљом, која је живјела о твојој смртн и која ће без тебе умриЈети. ') Све је лијепо пометено на гвозденим вашим путевима, све је велико, све је дпвно, али се умире у вашем ваздуху.