SRĐ

— 1108 —

старјешина, који су му брзо стали повјеравати разне функције при университатп а и друге почасне послове; већ 1399. год. именовао га је чешки народ испитним комисаром за бакалауреатске испите; петнаестога октобра г. 1401. изабере га философска факултат за свога декана; а у октобру идуће године (1402.) постаде ректором Прашке университати. Ректорска част трајала је пб године. Од Хусових претходника иије ни један, ни Валдхаузер, ни Милић, ни Матија из Јанова, дјеловао на университати; Хус има у томе првенство. Дјелујућу на университати Хус је добивао и моћна средства, да сам своје знање прошири и боље се образује по познатом правилу docendo điscimus. Његов академски рад сам га упућиваше да се што више занима појединим старијим и савременим научењацима; тако се код њега проширивало знање и о списима енглеског доктора теологије, Џона Виклифа, о ком је он још раније но што је ступио за учитеља на университат много слушао, а можда и сам нешто његова читао. Има их који држе, да је Хус прва предавања држао угледајући се на Виклифа и његове раснраве. Нешто прије Вестфалскога мира (1648.) Швеђани оплијенише Праг. Том приликом они понијеше са собом и многе рукописе из Чешке Библиотеке; по тврђењу брњенског архивара Брандла, међу тим рукописима, који се сад у Штокхолму налазе, има и шест трактата Виклифових, које је Хус својом руком преписао 1398. год., дакле у исто вријеме кад је почео држати предавања на университати. По правилима философске факултати сваки bachelier могао је своја предавања држати ослањајући се на којега признатога учитеља Паришког, Оксфордског или Прашкога, па ко зна те Хус није баш Виклифа изабрао. Стално је, да је Хус философске списе Виклифове нознавао и веома радо читао, још раније него што су му богословски списи тога мужа дошли у руке. Из тога слиједи, да је Хус најприје примио од ВиклиФа његов философски реализам 1 ), ria тек по том обратио пажњу на његове богословске и реформаторске мисли. Виклифове богословске списе познао је Хус тек

') Средњевјековни реалпзам разликујо се од шодернога рсалпзша; појам реалпзма у средљем вијеку потпуно одговараше Платоновом пдеализму.