SRĐ

— 1112 —

ректору университати, Валтеру Харасеру, који прииадаше баварскому народу*), два списа од иергамена, која обухватаху одређен број чланака, тобоже Виклифових, с молбом да заступници университати о тим чланцима свој суд искажу. Рекор је сазвао учени збор и водила се жива препирка. Њеки су тврдили, да ти чланци нијесу Виклифови, или да су предругојачени. Станислав из Знајма бранио је све чланке, не само што се форме тиче, већ и стварно, бива, садржину њихову. И Хус је учествовао у тим расправама и рекао, да сви ohd , који се усуђују да туђе мисли изврћу, више заслужују да буду спаљени, него они који робу патварају и свијету продавају. Хус није био за то, да се безусловно забрани предавање о тим чланцима на университати. Али то није помогло, јер је ријешено већином гласова, да осуђених 45 чланака нико више не смије заступати. 0 тим истим чланцима пет година доцније (20 маја 1408.) опет је јавно расправљано, али су тада учествовали само заступници чешкога народа. Тај пут, на приједлог Хусов, би усвојено, да није допуштено о тим чланцима предавати или бранити их у смислу јеретичком. Тим ограничењем она прва безусловна забрана била је оборена. Важно је, да се на том чисто чешком ученом збору забранило предавати ма шта о овим трима списима Виклифовим : dijalogu, trij alogu и de eucharistia, и да нико у академским диспутацијама не смије за предмет узимати какву мисао која се односи на Виклифове књиге или на његово учење. (НаставиЛе се).

*) Университати у ередњем вијеку биле су подијељене на народе. Прашка университат имала је четири народа: чешки, пољски, баварски и саксонски; паришка университат имала је народе: галски, нормандијски, енглески и т. д. То је била више диоба по државама него ли по народностима.