SRĐ

— 184 —

da ne izgleđa e su mnogo želni muzike. Još stajaše neodlučna, kada joj majka dođe na prag od sobe i zovnu je: — Dakle, Jeleno? Ona posluša bez pogovora, a Lao stade opet igrati bijarda. — Milo mi je što se zapodio ovaj razgovor, govoraše doktor Picuti ustajući crven, crven, i obraćajući se Cortisu koji ponavjaše: — Pustite, pustite, ne smeta. — Dosta, dosta, sad ćemo čuti malo muzike, rece kontesa. Jeleno, da čujemo štogod! — Bravo, bravo! govoraše Clenezzi ispod glasa, ali Jelena ne imade vremena ni da ođlučno odbije, jer dr. Picuti, hoteći svakako da odgovori, odmah se isprijeci svečanim: — Dopustite, konteso; dopustite, zastupniće. Neko je bio iznio, ne baš u zgodan čas, protestu birača proti Cortisu, i Zirisela je igrajući bio nešto zamrmjao proti nekim ulizicama koji pire vatru iz prikrajka, kako se govorilo o doktoru Picuti u stvari one proteste. — Nema tu piriti ni ulizica, nastavi Picuti. — Ko je spomenuo Vas? usklikne Zirisela. — Znam što govorim, prihvati doktor razjućen. Znam kakve dobre jezike imamo u mjestu i kako se obara poštenak ne spominući ga. — Ah Picuto, Picuto! presječe don Bortolo. Prva kokoš što zakakoće snijela je jaje. — Ostavimo, ostavimo, Bortolo, zamrmja nadžupnik, lupajući svojim kartama o sto, intende animum tuum ad ludum.*) — Da, da,_«fZ ludrum ... ad ludrum ... ad ludrum .. .**) zabreboni kapelan, pijeći očima u svoje karte i pipajući ili jednu po jednu. U toliko dr. Picuti, odgovorivši mu: ,,Vi šutite, jer Vam je boje da šutite", vikaše: — Ja ću Vam reći, gospodine zastupniče, ko su bili lopovi. — Oe, oe, oe, opomenu Zirisela ostavjajući karte i okrećući se na stolici put nega.

*) obrati svoju pažriu na igru. **) na lopova.