SRĐ

— 185 —

Tada se Cortis više ne uzdrža već naloži svjema da muće. — Dosta je, гебе, i ne ću da znam ništa, nije mi stalo ništa. Nemam pizme ni na koga, baš ni na koga. A vi pak, stari biraei, vi ste mrtvi i pokopani. Kako ćete da imam što s vama? Tim više što sam i ja mrtav i ukopan. — Kako, kako, kako? zagraja nekolicina. — Da, da, mrtav i ulcopan; to je dosta, prihvati Cortis; a Vi, dragi Picuti, idite gledati „tresette", a Vi, draga Jeleno, hodite da malo poudarate. Nadžupnik, Zirisela i drugi šaptahu caskom medu sobom, duk je Cortisu Jelena namigivala da ne će i gledala ga s nijemom molbom u očima. — Oprostite, doktore Danijele, rece od jednom Zirisela, Vi se nijeste odrekli zastupstva? — Nijesam ne, još; ali ću se odreći odmah ne^om se uzrnogu tim pozabaviti; jer ću napisati ono što sam htio reći. Svi protestovaše osim popova i gospođice Zirisela. Ali zašto? Ali zbog čega? Ali činite zlo! Vi treba da budete sveđ naš poslanikM popožder Zirisela reče, smjerajući na muk nadžupnikov, da ima svojih ideja, ali kada neka čejad šute, nega spopane žeja da zaviče: Živio doktor Danijel, po Zeusa! Zivio naš poslanik! — Rog ti šutim, usklikne don Bortolo, ja ne šutim, da šutim, no .. . veju ... konteso ... ako hoćete da se napije ova nazdravica .... ne znam izrazujem li se jasno. — Eh čini mi se! viknu Lao iz dvorane. — Bravo, konte! Vi me razumijete po vazduhu! Vrli konte! Samo jednu čašicu. Svi okupiše onoga nestašnoga kapelana. — Evo ili! reče on, vičući jače od nih. Blaženi su, razumijete li, konteso ? I grde me! Lao banu na vrata sa štapom od bijarda u ruci: — Je li to muzika, reče, što se udara večeras? — Naprijed, naprijed, barunice! reče senator Clenezzi. Jelena ga zaprosi pokretom, ali bez koristi. Senator zaintači. Ona se približi Cortisu i reče mu tiho: „Spasi me, ne mogu". Cortis zovnu Laa koji je još bio na vratima.