SRĐ

— 404 —

СЕЉАКОВА СМРТ. Из »Тамних сл ика«. - Јаков Д. Поповић. Био је сунчан, али и студеи априлски дан. Природа оживљаваше и све као да иочињаше нов живот. Митар Петровић, приличпо »стојећи« сељак, лежао је тешко болестан, без наде на здравље. Кревет му нијесу нретресли скоро три мјесеца — он се, сиромах, није могао ни подићи, а вријеђало га је, кад бн га се когод и додирнуо. Поњава, вунена и доста дебела, и ћебе, којпма се покривао, бијаху већ поцрњели од дима, који је испуп.авао собу цијеле зиме, па ево и у прољеће. Од задаха се ннје могло ући у собу, али то сељацима бијаше нешто обично, јер су у томе одрасли. Све је око болесника било јадно, кукавно. Он је сам био кост и кожа, крви као да није пи имао, очи су само вириле из дупљи испод црних и големих обрва, а образи дубоко упали, те се познаваше свака кост на лицу. Сухе руке увијек је држао на прсима и забављао се чупом, која је израсла на њима. Радо се је разговарао, али би му то муке још увећавало, јер није могао да поднесе. Желио је да му час прије смрт дође, јер је изгубио наду, да ће икад оздравити, па се већ с том мишљу и помирио. Била је то некад крупна људина, каква може бити. Неки причају, да је могао »из чусте« прескочити коња под самаром и у двије руке по врећу пшенице дигнути и забацити. Некако пред окупацију и он је бранио јадарску цркву од Арнаута, па је том приликом задобио лијена оружЈа, с којим се тужна срца растао, кад се морало нредати. Веле, да је голим шакама отео оружје. Послије тога многи су се с њим својатали, који су дотле избјегавали његово пријатељство. А и било га је дивно погледати. Јесенас се изненада разбол^е. Имао је нешто са џандарима, који га на силу отјераше у хапс — њега, којега је свак сматрао за поштена човјека. Кад се касније прав вратио из затвора, легао је у иостељу тешко болесган. Кад су га гштали, шта му је, није хтио да одговори, него би само уздахнуо, а