SRĐ

— 700 —

Чубуков. Није истина! Голубице, ја сам пргав и молим вас, да прекинете ову ирепирку. Ударио га је зато, што је завидљив, гледајући туђе псето. Да, сви су завидљивци! Ни ви, господине, нијесте без гријеха. Чим, управо, примијетите, да је које псето боље од вашега Угадаја, одмах помињете то ... то само ... и томе слично .. . Знате, ја све памтим! JIomob. И ја памтим! Чубуков (подражава). И ја памтим. А шта ви памтите? Ломов. Лупање ... нога утрнула ... не могу! Наталија Стјепановна (подражава). Лупање ... Какав сте ви ловац? Ви треба да у кухињи сједите и карапуше давите, а не да лисице бијете ... Лупање! Чубуков. Заиста, какав сте ви ловац? С вашим, управо, лупањем треба да код куће сједите, а не да на седлу брбљате. Још бар да ловите, али ви идете само зато, да се препирете и туђим псетењима сметате, и тако даље. Ја сам пргав, оставимо овај разговор. Ви никако нијесте ловац. Ломов. А зар сте ви ловац? Ви идете само зато, да се грофу улагујете и сплеткарите ... Срце . .. Ви сте интриганат! Чубуков. Шта? Ја интриганат? (Виче). Ћутите! Ломов. Интриганат! Чубуков. Дериште! Псето! Ломов. Стара дртина! Језуит! Чубуков. Умукни, иначе ћу те убити пз погане пушке као јаребицу. Беспослењаче! Ломов. Свакоме је познато, да вас је, — ах срце! ваша покојна жена тукла ... Ноге ... шљепочнице ... искре . . . Падам, падам! Чубуков. А ви сте у своје кључарице под папучом. Ломов. Ето, ето, ето ... отпало ми срце!... Плеће ми се откинуло!... Гдје ми је плеће?... Умирем! (Пада на столиду)Доктора! (Несвпјест). Чубуков. Дериште! Дериште! Беспосличар! Мени је зло... (Пије воде). Зло! ... Наталија Стјепановна. Какав сте ви ловац? Ни на коњу сједити не знате! (Оцу). Папа! Шта је с њим! Папа!... Погледај папа! (Зове). Иване Васиљевићу! Он је умро! Чубуков. Мени је зло!... Дисање ми стало!... Ваздуха..-