SRĐ

— 710 —

ЈАН ХУС. (Крај). — Коста Мајкић. VII. По посљедњем преслушању Хус је знао шта га чека, па ипак његова душа бијаше тиха, без икакве узнемирености, а његово срце пуно љубави и доброте и према најокорјелијим непријатељима. Стеван Палеч и Михајило Каузус, видећи да Хусу мријети ваља, а знајући да су њих двојица највише ту мучну смрт му приправљали, почеше донекле окајавати своје безбожно дјело. Да би бар нешто олакшали својој савјести, они посјете Хуса у затвору, и овај богоугодни човјек све им опрашта, па моли и он њих да му опросте, ако се догодило те им је некад што на жао учинио. Па и у свом писму, које посла на университат, на 27 јуна, дакле само неколико дана прије но што ће бити спаљен, Хус пише: »Нека им Бог свемогући опрости, јер не знају шта чине ; за њих молим Бога искреним срцем да их поштеди.« У истом писму Хус најврелије захваљује сваком ко му је ма кад било најнезнатнију услугу учинио, а нарочито захваљује Јану из Хлума и другим пратиоцима, који му толико добра учинише. Из тога писма познајемо Хуса великана; ту видимо управо моралнога дива, који је у стању за своје убијеђење све да претрпи, све да поднесе. Жалећи се горко на оне, који га неправедно осудише, тужи се како ти људи високо о себи мисле, како су подли, несношљиви и како им је симонија прешла већ у крв. Показује на Ивана XXIII, кога до јуче обожаваху а сад, кад су му чин уграбили, пљују на њега и називају га зликовцем и прељубочинцем. Хус савјетује своје стадо, да се држи вјерно Спаситеља и његова учења и да се ни по коју цијену од њега не удаљује. Хус своје силе не прецјењује и нада се, да ће Бог послати сиажније и способније но што је он, који ће још боље злобу Антихристову открити и на свјетлост изнијетп и за правду Господа Исуса своје животе заложити и жртвовати. У том знаменитом писму, упућеном на университат, Хус још напомиње, како ће све, о чем је сабор Коснички рјешавао, ра-