SRĐ

=- 714 —

v

и трпељиво поднијети!« По том су га свукли и привезали су руке његове остраг за дебео колац, који бијаше дубоко у земљу забит, а под ноге му метнуше скамијицу. По том су га цијела све до врата оградили дрвима, међу којим бијаху наслагани и тавани сламе. Све је било приправљено, још само остајаше укресати огањ. Прво но што је то учињено, напомињао је државни маршал Папенхајм још једном Хусу, нека опорицањем своје науке живот свој сахрани, на што Хус не пристаде, већ увјераваше, да је невин. Послије тога турише огањ у сламу и дрва! По извјештају Младеновића, познатога нам Хусова пратиоца и бакалара прашке университати, кад је гломача већ запаљена, Хус је отпочео пјевати: »Христе, сине Бога живога, смилуј се нада мном!« Али ту пјесму није могао дуго пјевати, јер у брзо густи облаци дима опколише га, а затим и пламен запљускиваше његово лице. Хусово тијело за неколико часова се спепелило, али његов дух свјеж, крјепак, чист, смио п добар, нити изгорје нити загину! Његов дух стекавши крила прелетио је брда и долине и долетио у лијепе чешке земље и надахнуо је читав чешки народ, те загрмје из пуне своје снаге: Освета! И не прође много, па и Сигизмунд и Рим познаше, да су спаљивањем Хуса оживјели, да су, усмртивши га, дали му тек прави живот!...