SRĐ

— 1141 —

ćine tijela, јег približnjuđi se k usadu гера recene pjege postepeno išcezavaju, tako da, napokon, na zadnoj strani hrbata i na repu, ostaje sama osnovna boja. Trbušna i podrepia je paka strana jednoliko bijolo-žuekasta. Ovaj, recimo, sustav šare naše zmije prilično se odalečuje od tipičkoga, kako što se ova naša zmija razlikuje od tipa i u komo drugome liarakteru, radi čega neki čino sada novu vrstu ili odliku. 1 ) U opće kažu, da je ova zmija vrlo vatrena i zloecsno ćudi, da ujeda i šiba dugim repom kao bičom itd.'') Da šiba repom nijesam vidio, ali da se peri i ujeda na sve strane pokazujući svoju opaku ćud, to sam opazio u svim primjercima što nii stigošo živi, ali koji, pošto malo doba ostašo na životu, ne pružišc mi prilike da mogu reći išta dajo po svom iskustvu o obieajima ove zmije u sužanstvu. Neki ofiolozi govore, da so malo po malo nešto pripitomi, ali da ne živi dugo. Odavna su poznate neko odlike ove vrste, naime: Var. carbonaria , koja je ozgor, kako joj samo ime kaže, duboko crna i koja obično nadmašujo u veličini tipičku formu. Pa Var. occellata, kojoj je lirbatna strana sa dva rcda velikih smeđastih pjega, obrubjenih crnim rubom. Ovo dvijo odlike po De Botta nalaze se u kome mjostu Italijo i južne Evrope, a rogbi da je odlika occeUata mnogo rjeda od srodno joj odlike carbonaria. Je li se koja od rečenili odlika. javila katkad u Dalmaciji, nijo mi poznato. Treća odlika, ili, kao neki lioće, vrsta bila bi Zamenis trabalis, koja, po prof. Hircu. u nekim krajevima Hrvatske i Slavonije, stiže osobit l-azvitak, te nezina dujina dopire katkad do 7 stopa (2'10o m.); a, kako smo otrag rekli, u pomenutim mjestima zovu je kravosac, pripisujući joj gotovo svc one bajke, što se u nas čuju pričati o našem kravoscu, t. j. o E. quatuorlineatus. 3 ) ') De Betta, navodi za ovu vrstu (Z. viridiflavus): po trbušnoj strani ploča (štitova) od 198 do 225. — Podreple sa 98 taka pločica do 115. — U našim je egzemplarinia trbušna strana sa 170 štitova, a pođrepla sa 105 taka pločica (malenih štitova). ђ De Bctta. Zato je u Italiji zovu serpe frustacchione (zmija šibavica). E ) De Betta govori, da može doprijeti do 1'50 m. đuline; Pallas: l'GOm i više; Brehm: preko 2 m. itd.