SRĐ

— 256 —

— Господине, ми смо га ето донијели. — Кога? упитах ја, не сјетивши се одмах, о коме се говори. — А знаш онога, гпто се сатрб из М. — А што сте га доносили? која је корист?! много би боље било, да сте га понијели у боницу на У. —• Ево, ми смо дошли Богу и теби, од воде не може да живи; ми смо у Бега, онога, знаш, те стоји ту горје пут гробља. — Сад ћу ја доћи, ајте ви. Пођоше снуждени сељаци, а мени се још јаче истаче пред очи непријатна слика и тешки положај љекара без болнице. Само би један такав случај био доста, па да докаже велику неопходност болнице и с друге стране немоћност љекареву без ње. Болница је народу одма послије школе. Немајући кад дуго размишљати и јадиковати, све је било јасно, а најглавније, требало је помоћи по могућности болеснику. Узмем катетар и пођем Беговој кући. То није кућа но права коноба. Прећем кроз необично брљав ходник, кроз који вијаше смрад од коњског и другога ђубрета; смрад се тај бјеше сјединио са заударом, који је обичан код сеоске и омање варошке крчме и пивнице. То је смрад специфичног характера, и на чудо би био и врло ваљан хемичар, док би одредио састав тих непријатних гасова. Од ходника па уз дрвене стубе испред кухиње, која стоји ниже сваке штале или свињског трапа, смраду се придружује сумпорни водоник, који се у изобиљу развија у цијелој нашој „обласној" вароши, особито кад мало по боље угрије. А кад се тек уђе у собу, гдје мој болесник бјеше смјештен потпуно се довршује тужна слика неописаних хигијенских удобности, које и нај јачи живот и здравље убијају. Уза смрад који пуни улазак у кућу, ту се још придружује дим од духана, прашина, влага и све друго, што се с интересима здравља коси. И силом немара и незнања, у томе гаду приморан је и жалосни болесник да се лијечи и љекар да узалуд употребљава свој рад и знање. Око мога болесника сједијаше око 30 прљавих и квасних љуцких слика, које се још више унакараћиваху цијелим расадницима дивљег духана, који им под носом гораше. Уљегав у собу назовем „помага Бог"; сви се дигоше и одазваше се заједно: — Добра ти срећа, господине. На поду неисказано ирљавом, покривеном танким слојевима блата, које се купило свакодневно с нечисте обуће и босијех нога