SRĐ

КОЊАНИК. (Из „Књиге Сунца").

и чини ми се, да сам коњаник смион, поносан у оклопу сребрном! На глави бљештав шљем, а лице ведро, слободно, а очи ватрене. Под њима у веселој линији савија се посмијех црвени, млаћани посмијех, кб што се небеским сводом 10 радосна савија дуга. Пода мном ђипи коњиц крепак и чврст кб прва младост; гибак и гладак ко вјешта, милосна ласка, коју у колу лукаво момче цури добацује. Лепрша његова грива попут немирне жеље. 20 А око црно, широко, пламно, ко црно зрцало, ко сјајни понор, ко љетно подневно поље, непомично гледа пусте просторе. А попут златних змија овија њега пусат и ремење,