SRĐ

16

СРЂ. - SRĐ.

ал' и ти с нама путујеш и алејом живота проходиш. У наручју те носи свом фантазија моја немирна, немирна кб морски вал, кб вјетар либијски, кб уздах љубавни: и меко ти је и удобно, 70 и лијепо ти је и чаробно. Почива глава твоја у раскошној башти твојих коса, »очива мисб твоја у неисцрпној љубавној срећи, почива душа твоја у окриљу снажних жеља мојих. И летимо . . . летимо . . . Сунчано свјетло одсјева о оклоп мој и о мој шљем — 80 а оклоп и шљем се жаре ко моје срце и моја груд, па чини ми се: горим сав! Поносно, равно, пркосно гледам у онај сунчани диск, који ме опсипље сјајем, позлаћује посмијех мој, забљешћује поглед мој и мами ме к себи у величајни 90 у наручај свој. Укочено са стране јаблање презирно гледа и кроз шушањ лишћа збори : »Ах, куд ћеш луђаче? Спушти барем визир твој, ослијепит ће те сунчев жар, изгорит ће те сунчев бијес!«