SRĐ

ХЕНРИХ ХАЈНЕ КАО ПЈЕСНИК.

праштају женском помисли, ако смо сплели њихове благе потезе с грјешним мислима и још стоји на претек у сваком углу смеђа осебица за свијест, гдје можемо искрцати своје гријехе". Овако може писати само онај, који ништа не држи до своје вјере, који и најузвишеније и најидеалније установе своје вјере хотимице извргава руглу. Хајне-ови родитељи хтједоше да од свога сина учине трговца, али брзо морадоше забацити идеју, јер Хенрих не имађаше ни способности, а ни воље да се посвети трговачком сталежу. Тада стаде мајка размишљати, не би ли могуће било, да јој син постане католички свећеник. 0 томе је дуго и често говорила с познатим филозофом Schallmayer-OM. У својим Признајама (Gr е s t а n d n i s s е), које je довршио при концу године 1854, дакле нешто двије године прије своје смрти, подругује се Хајне својој мајци с те њезине накане, те највећом иронијом приповиједа што би се од њега било догодило, да га је мајка послала у Рим, да у католичком семинару учи теологију. Своју би каријеру тада био започео као који год други signor abbate (господин опат), био би постао кардинал, а могуће и папа. Ова ставка, коју ми не можемо пренијети, јер прилично дуга, најбоља је илустрација Хајне-ових религијских чувстава. Али, како је Хајне окренуо вјером, јер мишљаше да ће му то користити, тако је био справан и да прама домовини почини неку врст издајства, да продаде своју слободоумност, да своју сатиру постави у службу деспота и племића, да занијече своја либерална начела, еда себи тако прибави што веће дохотке. Мјесеца октобра 1825. ступи на баварско пријестоље Лудвик I. У Минхену покуша Хајне да уђе у милост новога краља, те, знајући да Лудвик I. нагиње на либерализам, сматраше као прву своју дужност да ублажи своје политичке назоре. Чланци, које је баш у то вријеме тискао у Политичким љетопис.и м а (Politische Aniialen), далеко су умјеренији него све остало што бијаше прије објелоданио. Хајне се надао да ће тако сврнути на себе пажњу Лудвика, који, како му бијаше познато, веома радо читаше тај лист. Он бијаше сигуран да ће добити професуру на Минхенском свеучилишту, толико више, што Лудвик одмах иза наступа на пријестоље бијаше повјерио најзнатнија мјеста у државној служби, људима, који очито испови-