SRĐ

ХЕНРИХ ХАЈНЕ КАО ПЈЕСНИК.

21

показа о . 50-oj обљетници његове смрти. Док су Нијемци, не само из Њемачке, већ и из Аустрије, мјесеца маја прошле године на најсјајнији начин прославили 100-ту обљетницу Шилерове смрти, и том пригодом пјеснику Вилхелма Тела исказали такове почасти, какве је мало који други пјесник добио, Хајне-ова је 50-та обљетница прошда готово неопажена. Његови штоватељи прославише додуше у скупштинама и сједницама његову успомену, али је већи дио њемачкога народа шутио, као да Хајне на свијету никада ни био није. То бијаше најтежа осуда Хајне-ова политичкога живота. Ми ћемо се обазрети само на његова пјесничка дјела, која му стекоше једно од првих мјеста у модерној њемачкој литератури а изабраћемо само ону периоду која допире до године 1823. II. Овој периоди припадају: Младе патње (Junge Leiden), ЈТирско и н т е,р м е ц о (L у r i s с h е s Intermezzo) трагедије A 1 m a n s o r и W i 11 i a m R a t c 1 i f f, те неколико мањих прозних списа. Већ из младих се година стао Хајне бавити пјесмом, те се слободно може рећи, да му књижевни рад овога доба бијаше плодан, и ако не разноврстан, јер се готово већи дио пјесама бави једино темом несрећне љубави. Најстарије се пјесме у С а њ аријама (Traumbilder) односе на Хајне-ов одношај с Јосефом, кћери једног џелата, те су на неки начин предигра оној љутој љубавној трагедији, те се имаше одиграти у пјесникову срцу. Ове су пјесме пуне страхотних фантазија, утвара, духова, снова и привиђења. Главна је мисао увијек једна иста: дјевојка, презрена ради нечасног и проклетог заната својега оца, радо ће се подати пјеснику, ако јој он жртвује своје блаженство. Или другим ријечима: пјесник зна, да ће и на њега пасти проклетство, које тишти невину дјевојку, ако се с њоме здружи, али он за то мало хаје, јер га љубав тјера у њено наручје. Несрећна љубав, колико се односи на садржај пјесама ове прве периоде, има свој извор у Хајне-ову одношају прама својој родици Амалији, кћери стрица му Саламона Хајне-а.