SRĐ

22

СРЂ. — SRĐ.

Амалија Хајне, љепотица првога реда, коју прошаху најотменији хамбуршки младићи, радо се подругиваше пјесничком заносу свога младога роћака Хенриха. Хладна срца и душе, тешко да је икада схватила његове поетичне љубавне изразе. Нема доказа, да је она ма и само једном ријечи подала пјеснику наде, да ће му с руком поклонити и срце своје, ипак ју је пјесник љубио свом страсти својег жарког срца. Та љубав господоваше година и година његовом душом, дапаче и онда, кад се Амалија, године 1821., удала за богатога посједника John Friedlariđer-a у Konigsberg-u, није престао да за њом уздише. Пјесме, у којима је Хајне опјевао своју љубав за Амалију, дијеле се на три скупине: прва обухваћа пјесме спјеване од године 1816-1821. У њима је пјесник дао излијева својој жаркој љубави за несуђеницом својом. Друга скупина, спјевана год. 1822, изишла је на свијет под насловом: Лирско интермецо (Lyrisches intermezzo), те нам још једном приказује наде и боли заљубљеног пјесника. Трећа је скупина настала године 1823, кад се Хајне опет повратио у Хамбург, те још једном оћутио сву бол с несрећне љубави. У првој скупини једва ћемо наћи једну пјесму, те би одисала срећом задовољна срца, услишане љубави. То су само горке тужбе и јадиковања с неиспуњених нада. Пјесник бјежи од људи, тражи самоћу, проводи у плачу дане и ноћи, јер његове пјесме не могу ганути Амалијино хладно срце. Његова жарка жеља, да само једном привије на своје груди драгу, само је пуста жеља, јер га она не љуби. Одлазећи из Хамбурга, гдје му бијаше засјала златна звијезда прве љубави, Хајне управља на растанку Амалији ове тужне стихове : »Да нијесам још видио тебе, красна краљице срца, не би се послије било нигда догодило, да сада будем тако тужан! Нигда ти не шћах ганути срце. Љубави нијесам нигда измолио, ја шћах само мирно проводити живот, гдје твој дах духа.« 1

Hatt' ich dich noch nicht gesehen, Schone Herzenskonigin, Nimmer wšir' es dann geschehen, Dass ich jezt so olend bin ! Nie wollt' ich dein Herze riihren, Liebe hab' icli nie erfleht, Nur ein stilles Leben fiiliren "VVollt' ich, wo dein Odem weht.