SRĐ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелоданио А. ВУЧЕТИЋ. 6 .-8. 6. Ова је исправа од 1466. Издао је Влатко, херцег св. Саве, син већ напоменутог херцега Стјепана и брат напоменутог Владислава и Стјепана, који се послије потурчи и назове паша Ахмет Херцеговић. Мауро Орбини приповиједа, да, кад Турци запремише Херцеговину 1483, Влатко побјеже у Дубровник, пак у Раб. Влатко ту умр-ке, а Владислав пође у Угарску носећи собом права и наслове херцеговачке. Његова је она исправа латинска коју доноси V ј е s n i k k r. h r v a t., s 1 a v. d a 1 m. arhiva у I. св. 1905. године. Исправа је од 1514. године. По њој Владисдав продава виноград на Црквеној горици некому Томку из Св. Јелене Корушке. Измећу потомака налазила се године 1533 удова Елена и Никола син Матије херцега св. Саве у Загребу, како се види из повеље, коју ћемо ниже навести. Херцег Стјепан, отац Владислављев, Ахметов и Влатков умр -Бе у Новоме године 1466. Кнез Прибисав'ћ Вукотић донесе (Пуцић Спом. Ср. стр. 124 и ост.) његов тестаменат у Дубровник. Овај би проглашен и прочитан јавно у маломе вијећу, што је страном потврђено ријечима повеље. По њој отац бјеше поставио у похрану за Влатка у Дубровчана десет тисућа златних дуката; али цијело благо Стјепаново у похрани бјеше много више и он их прими по дубровачкој властели Шишмунду Жуневићу, Жонку Цинцуловићу, Никши Бунићу Златобраду и Бартолу Живановичу. Ову поставу бјеше учинио Стјепан својим тестаментом, а Дубровчани, кад га отворише, обавијестише Влатка о томе. Он им врати њихово писмо а даде да напише примку „дијак" Радивој Добришевић 13 септембра 1466. У листини је споменут кнез Стјепан (Херцеговић), брат Влатков и казано, да ако би се он озвао за те дукате, да ће пред Дубровчанима одговарати војвода Влатко и његова добра. На дну листине је печат Влатков; у пољу се види грб. Величина повеље је као и она краља босанског, само што је височија за 3 мм. На печату је натпис: f II' СШТЛОГД Х6РЦ6ГЛ BMTKfl.