SRĐ

284 СРЂ - — SKĐ.

Дукља течајем времена прозва се Зета (Зента, Зедда), а доби ово своје име од ријеке Зете, која се присаставља Морачи на сјеверозападу од Подгорице ниже Дукље. Зета се дијелила на Горњу и Доњу. Горња је била сјеверни дио до утока Зете у Морачу а Доња била је већином равница, утоку Зете на југу а протезала се на западу до мора и захваћала је Паштровиће. Зету спомиње већ почетком XIII. вијека год. 1208. свети Сава у житију свога оца. У Зети се појави нова династија Балшића иза смрти цара Душана Силнога (| 1356), док му још бјеше жив слаби син Урош (Неманић X.), за којега се српско царство распаде. Балшићи бјеху потомци Неманића по танкој крви, то јест по једној кћери Вукановој (Неманић II.). Први бјеше Балша I., властелин српски родом из Зете, стога назван Зећанин, који из почетка имаше само једно село. Иза смрти Душанове (f 1356) освоји Скадар и доби сада или прије Доњу Зету до Котора под врховнијем господством српскога владара и тако постаде господаром и Паштровића а умр^е године 1360. ГБегови синови Страшимир, Ђурађ и Балша II. наслиједише оца у Доњој Зети и у Паштровићима а послије освојише и сву Горњу Зету и много другијех земаља. Ђурађ стече год. 1367. град Будву, узме наслов будванског кастелана, те му имање Будве, Паштровића и другијех крајева на мору даде излику да с браћом узме наслов baroni della Schiavonia marittima, баруни поморске Србије. Послије Балшић и Паштровићи играху знатну улогу у питањима града Котора. Которани били су год. 1370. замолили Људевита Великога, краља угарскога, за заштиту и примили је. Али то и други узроци уплетоше краља у рат с Млечићима 1378. године. Они одаслаше у Јадранско море бродовље под Ветором Писанијем које подсједе Котор. Паштровићи дођоше у помоћ Млечићима, који искрцаше војску, те након трократног јуриша заузеше град у недјељу 13. августа 1378, те га Писани даде оплијенити. Течајем рата Дубровчани бјеху уз Људевита, вјерни уговору од 1358. године, и позиваху Которане да се изневјере Млечићима. Которане из почетка бјеше страх, да не би Паштровићи и други дошли опет у помоћ Млечићима, али се напокон придружише непријатељима Млечића. Миром у Торину између Људевита и Мле-