SRĐ

ПОВЈЕСТ ПАШТРОВИЋА. 235

чића Котор дође у краљеве руке. Сада стигне Паштровиће краљева освета. Војска угарска продре у њихову земљу, освоји им два кашћела, уништи им све повластице, поплијени им и попали вас крај, те поубија становнике, тако да остадоше жива сама дјеца, од које потекоше познији Паштровићи. Од три брата Балшића посљедњи умрве Балша II. 1385. године. За Ђурђа II., љихова насљедника, Турци год. 1386. ударише на Доњу Зету, то јест на околину Будве, Бара и Скадра, и на Горњу Зету а Паштровићи јамачно оћутише њихов нападај. Кад године 1405. умр^е Ђурађ II., наслиједи ra Балша III. Али у толико већ од прије Млечићи, који су похлепно пружалн руке на туђе земље и већ се били спознали с Паштровићима и били им сусједи, почеше настојати да запреме Доњу Зету и Паштровиће и Будву. Брзо се између њих и Балше III. догоди свађа, те овај мораде бјежати из Зете, те тако Млечићи добише и Будву и Паштровиће. Балша се III. ипак опет врати у Зету а рат се с њима понови тек касније. Балша III. хтједе оставити себи спомена задужбином за цркву и манастир у Прасквици, јер 20. дећембра 1413. у Будви пред много свједока издаде иовељу за градњу овога манастира и цркве св. Николе, коју је издао Јиречек у Споменику год. 1892; тијем би се морала држати за подметнуту она коју Фарлати наводи од 15. марта 1310 (1307) и која се приписује Стефану Урошу. Посљедњијех година свога живота бјеше Балша III. опет у борби с Млечићима, пак 1421. уговори примирје с њима ; затијем остави на мјесто своје Стефана Црнојевића, сродника му по женској крви, и пође у Србију к ујаку свому, Стефану Лазаревићу, деспоту српскому, гдје и умрије.

С Балшом III. изумр^е династија Балшића. Стефан Црнојевић пође у Пуљу а Млечићи заузеше сву Доњу Зету, те и Паштровиће и Будву, коју је Балша био год. 1398. предао Млечићима. Деспот српски Лазаревић бораше се с Млечићима још године 1422. али лукавост Млечића поради да се Паштровићи одметну од свог српског- господара и да се заборављајући наро-