SRĐ

238

СРЂ. — SRĐ.

стицу, којом их он опрости сваке забаве ( angaria) по своме царству. Ту би им повластицу био дао Диоклецијан, кад, станујући у Бару, утемељи Дукљу! Ту би им повластицу били потврдили цар Константин 350. године, Јустинијан 530., Константин или Карло, краљ угарски, 870., цар Василије Маћедонски 871., цар Никифор, 960., цар Алексије 1100. и цар Изак 1206. И Фридрик Бавбароса, цар њемачки, био би исто учинио 1275. године. Нешто више, тачније и темељитије приписаше Паштровићи краљу српскому Стјепану (Стјепан У р о ш I. 1243-1276), јер да им године 1266. удијели право да сами суде. Још више приписаше цару Душану Силному (1331-1356), јер да им је он даровао два кашћела у Паштровићима, т. ј. Ћелобрдо (Castel Monte Nudo) и други прама дољачама ( verso le vallate) и допустио да суде сами и у грађанскијем и у казненијем стварима. Природно је, да су вјеројатни наводи Паштровића из овијех посљедњих времена, јер у другој половици XIV. вијека били су Паштровићи под личном заштитом српскога краља. Виђимо сада погодбе уговора од 4. априла 1423. Те су погодбе биле: 1. Паштровићи имаду право да бирају себи кнеза (rettore) између својих земљака. Кнез имао је бити у Паштровићима судац у грађанскијем и казненијем стварима и владати се у тому по обичају и по статутима. 1 2. Паштровићи ће долазити у војничку службу млетачку од Бара до Котора и њихова околиша, кад ЈНлечићи буду водили рат за обезбјеђење паштровскога краја, или у коју Другу сврху. 3. У котару скадарскоме Паштровићи ће стати осам дана о своме трошку у млетачкој служби. 1 За податке о овој погодби и о правнијем везама Паштровића и Млечића и о пријашњијем повластицама паштровскијем задужио је нас и читалачку публику племенити господин конте Висковић, који нам је великодушно и љубазно ставио на располагање из своје обитељске збирке један рукопис, те смо из њега исцрпли многе од горе наведенијех података. Потпуни овај рукопиис објелоданићемо на другоме мјесту. Овдје му буди искрена наша хвала.