SRĐ

ПОВЈЕСТ ПАШТРОВИЋА.

239

4. Сваке године плаћаће Млечићима по дванаест сребрнијех новаца за сваку кућу по староме обичају и како су плаћали и прије свому господару. 5. Паштровићи су прости плаћања царине, по свијем млетачкијем земљама у којемудраго мјесту и за сваку трговину. 6. Да опат бенедиктовачки Ратачке Богородице (Sutomore di Spizza, Santa Maria di Rataz), који припада паштровскому крају, има бити признат као опат и не смије бити лишен ове опатије. Млечићи овијем уговором обећаше: 1. Да ће од године до године потврђивати паштровског кнеза. 2. Да ће оставити Паштровиће слободнијем, штитити њихова права и земље и, ако би им когод отео коју земљу, потјераће отимаче са земаља и повратиће их Паштровићима. 3. Кад Паштровићи буду у млетачкој војној служби у скадарскоме котару више од осам дана, Млечићи ће им давати плату дневно или мјесечно, како и другијем плаћеницима. 4. Ако би настао рат с Турцима, те би они продрли у Паштровиће и присилили да се разбјегну, Млечићи ће их заклонити и настанити по својијем најближијем крајевима, н. пр. у Котору и по другијем оближњијем мјестима и даваће им плату, да живе као и остали плаћеници, или како се боље свиди млетачкој влади. 5. Млечићи не смију уступити паштровски крај ни његове људи ни српскому деспоту, ни никому другому, кад би с деспотом уговорили мир. Гледе ове погодбе треба примјетити, да још трајаше рат између Млечића и Ђурђа Бранковића, кад су Паштровићи склопили овај уговор и да су тек касније Млечићи учинили мир с Бранковићем а Паштровићи се трудили, да не дође до тога мира, како смо већ прије наспоменули. 6. Млечићи, кад прихватише овај уговор, морали су Паштровићима дати одмах 20 труба вунене свите за 50 хаљина и педесет хаљина, да их могу носити. Дужд млетачки Фрањо Фоскари потврди овај уговор у своме двору у Млецима дукалом од 14. маја оне исте године 1423. (слиједи)