SRĐ
VELIČANSTVENA ŠETNJA
321
ime, našav analizom, da je najbliži, ako nije baš i sam: Lagothrix Humboldtii, ali je predavanje, na žalost, morao prekinuti zbog grdnog nemirluka i bezobrazluka sinjor-Moretova! , . (Oteo se od čuvara i skočio na lampu, koja je visila na sred sobe ; okačio se repom, bekeljio se i pljuvao, porazbijao neke flaše, i što sve nije uradio !) Pa ne samo to, što je došao u nezgodan položaj prema đacima zbog lakomislenih postupaka sinjor-Moreta (jer to je bilo pa i prošlo), nego mu se tek sad popeo na vrat i pristao na muku još i njegov nepomirljivi neprijatelj gosp. kateheta istoga zavoda. Raspitao i čuo ovaj odmah, kako je, šta je majmun radio i kako ga je gosp. prirodnjak u početku svoga predavanja opet nazvao „praocem roda ljudskog" — i potvrdio to Darvinom i Heklom — i kako se posle taj „praotac" pokazao posve bezobrazan u samom hramu nauke, pod samim prosvetnim krovom. Kao načelni i lični protivnik profesora prirodnih nauka, gospodin katiheta je to jedva dočekao, da se ovom prilikom naplati sa svojim upornim protivnikom, i zato je sve ovo — ovo naučno predavanje — oglasio kao javan skandal i tražio odmah od direktora, da se odmah sazove profesorska sednica. Sednica je bila doista sazvana, bila je neobično burna i na njoj je rešeno: da se naj strožije, pod pretnjom isključenja iz škole, zabrani đacima i više i niže gimnazije pohađanje majmunskog pozorišta s dodatkom da, koga baš toliko interesuje taj predmet i nauka, može naučnu radoznalost svoju zadovoljiti i Sraberovim zoološkim slikama. — Vi im dakle zatvarate vrata hrama nauke!'? derao se gosp. prirodnjak. Jesmo li se vratili u doba najcrnje reakcije i inkvizicije. Žalosno! I po stoti put žalosno !!. .. Ali mu sve to nije pomoglo. Rešenje sedničko ostalo je u snazi. Gosp. kateheta je krišom triumfovao. Kao dobar hrišćanin nije se smeo javno radovati i rugati nesreći svoga bližnjega, ali je onom pritajenom radošću trljao ruke, češljao kosu i bradu i govorio: „Ја-ја! Ja kako! A gosp. prirodnjak je otišao iz. škole nepobeđen, istina, ali kao ubijen, šapćući: Naučne se istine ne ugušuju grubom