SRĐ

ИСПРАВЕ ИЗ ПРЕПИСКЕ итд.

111

служи службу божју у каквој цркви. Ову другу наредбу Лилиенберг издаде, јер је мислио, како сам каже, да би се владика могао искрцати и друговдје по Боки Которској или у Дубровник, а не само у Котор. Рајачић на то извијести, да је тај нови налог већ прије и сам извршио и да је окром тога дао исти налог и православном пароху у Задру. Сада ћемо донијети преписку о посвећењу црногорских свећеника. 1. Писмо Петра II. бискупу Рајачићу* од 12 септембра 1832. године. Ваше Преосвјашченство, Милостиви Господине! Оскудна парохија Копитска у поповима принуђава ме молити у Вашем Преосвјашченства милост, да бисте благоизволили показатеља овог писма, именом Станка Богдановића, постепено у чин поповски произвести, почем је ова Митрополија од дугог времена, као што ће Вашем Преосвјашченству бити познато, удова, сљедоватељно ја не имам на кога другога обратити се с прошенијем развје на Ваше Преосвјашченство. Што се тиче моралног поведенија предреченога Богдановића, то Вас слободно могу увјерити, да је врло чеснога. У наукам пак толико имаде вјежества, колико је нуждно за овдашње свјашченство, за садашња опстојатељства. Ако ваше Преосвјашченство удостоји моје прошеније испунити, ја ћу Вам свагда за тај опшчеполезни зајам благодаран остати Препоручујући се Вашим свјатим молитвама имам част с особитим високопочитанијем назвати се Вашег Преосвјашченства, Милостиви Господине, Покорњеиши слуга Архимандрит црногорски. Петровић. Цетиње 12 септембра 1832.

* Ово и сва писма назначена звјездицом изваћена су из шематизма епархије Бококоторске, Дубровачке и Спичанске за год. 1906. а приопћио их је велезаслужни госп. Томо Поповић. Ми доносимо ова писма за попуњење преписке и јер шематизам није свакоме у руци.