SRĐ

856

СРЂ. — SRĐ.

Alel. 0 buoj meni! negovorte mi ništa, nemojte me mučitl 0 buoj menil Kako mi je na propost dovel ono hudobje paklene od čovika. Hoćeš vidit, hoćeš viditl Ohl bidan Ontel bidan Onte; kojo te je nesrića dovela ojutros u Pajiz! A sve ovo s okažjuni 1 onega prasaškega kozlića. 0 vroga se izljega, kad si se izljega! Ovo ti na: izili ga prez plotit mi ga; činili mi nahodit se ovode; čini su me najidot, da se ne more gore; ma ča je naj veće, omrazili me s mojim naj većin dobročincen na svitu za Bogom. Oh! Kanaja, kanaja jedon! Kako sam se jo fidol u njega kako u sebe istoga, a on me je ovako na tradimenat 2 dovol intendit! 3 Kako će se ispovidit i ko će ga odrišit. Vajo reć da on ne zno ni za dušu ni za Boga, Obuoj meni, obuoj meni! da mi ga biše pri poznat. Ma ko se ne bi bil privaril; prikazo mi se je dobar čovik; prijatej da se ni moglo veće. Bi bi mi i diguod učinil jubov, a jo njemu odvrotil i ko bi bi, na! na! posumnjo da je on vrog a ne čovik. Oh! nesrićo moja! Oh! nesrićo! Bar se nison ni zlameno ojutros krsti se;. U ime Oca i Sina i Duha Svijetega, Omen Isus! Svijeto Trojstvo pomoglo nos i izbavilo od svakje nopasti. A sad ča ču? Jo ne mogu drugo, šer kumpore muoj, nego se bocit pred Vami (klekne) i pitat prošćenje, pri u Boga, pok u Vos, da mi prostite ča son vos uvridil, ma tiješko uvridi. Onako mi Buog prosti grihe kako se jo kajem od onoga ča son vom reka i ča son vos uvridil! S. Stef. Dvigni se, dvigni se čoviće, neka ti Bog prosti i jo ti prošćom, drugi put gledaj s kim se sastoješ i svituješ. Alel. Hoću bidan hoću; Ah nijeću nikad ovo zaboravit dokliguod budem živ. S. Stef. Bože duoj! Alel. Ah! vidićete, ako Bog do zdrovje i meni i Vom, A hoćete mi šer kumpore dat jopet ono pinjez? S. Stef. Vazmi ih, vazmi ih, di si ih bocil. Alel. Ovo ih ovode; dakle ću ih vazjest i Buog Vom do zdrovje. I jo grjen ća s Bogo vom, ma osigurojte me propju 4 da ste mi prostili ј da će te zaboravit sve ?

1 prilikom 2 izdajstvo 3 razumjeii 4 uprav.