SRĐ

НО CAPIO ! (Razumio sam !)

857

S. Stef. Ši ši, hod u miru Božjemu. Alel. Ma pri neg idem ća, vajo da vom ispovidin i da von rečen jednu istinu, vajo reć i za vroga istinu. Znote u ono od kuonta, 1 ono hudobje od čovika ni kriv nego jo, jer som jo bi razumil da ste mi rekii po šuold nafiorin; a vi inveze niste mi rekli nego po puol šoida i tako mi je ono nesriće učinilo konat, onako nopoko i anci 2 je uovde u vrićici dašćica, na koju mi je učini ovi konat. Hoću Von je ostavit, za da je Vi vašuom rukom stavite na ogonj, ne bilo ni dašćice i koliko je Na, moga som mu je ukozat onoj hudobi i provat mu šnjom da laže, da ni s menom govori; ma ni mi nonkle 3 duošo na pamet od nje, kako sam se smel. Majednoko bi mi denego 4 i ovo; za tuo malo šćete. S. Stef. Ah! ča će mi dašćica; nosje ća, nos, 5 da je nestane po tvoje ruke, z Bogom. Alel. Ah! njeću, njeću; hoću Vom je baš ostavit (ostavlja mu je na stolici i odlazeći kaže) : Dakle jopet Z Bogovom, i Buog Vos nadori i do Vom sve ča od njega želite ..... (Otvarajući vrata) (kumpatite!) (odlazi). P o j a v a IV. S. Stef. Sam. Poj! poj ! nesrićo! Baš mi te je žol; i tebi se je danas lipa dogodila; a još mi te je više žol, jer si prova prilika današnjeg svita. Govori se da puk zapovido i da puk vlodo, a kad tamo on se razumi u ove privileje koliko je zno ovaj čovik, ča će mu se danas dogodit. Jo som uvik govoril, da je narod, kako su i koze; potežu ga za nos i doju mu razumit Roma per Toma kako ovome divjoku od kumpora Antonija. I bona sera Vom i prostite, ako som Vom do dogorjal 6

1 račun 2 i 3 niti 4 zanijekao 5 ponesi je sobom 6 ako Vam je dogrđelo.