SRĐ

380

СРЂ. — SRĐ

versitati bila je 16. marta o. g. ineđu Partneyom i Mortlakeom. Dobio je Kainbrigđe. CJ đosađanjim ragatama dobio je on 29 puta a Oksford Зб puta. -- Podizam. Tomas Langboat (sjev. Amerika) postavio je početkom 1907. novi svjetski rekord u trčanju, jer je učinio 10 engleskih milja (16-090 km) u 49 min. i 3 sek., što biva 19.5 km na sahat. Sokolstvo. Prag. Dne 5 p. m. je dao tamburaški zbor sokola Vinogradskog koncert u Narodnom domu na uspomenu svog desetgodišnjeg trajanja. Prvi komad u programu je bio: Potpouri iz opere Nikola Subić Zrinjski, solo za brač III. je izvrsno izveo hrvat br. Hugo Gotschalk. Između ostalih komada su svirali i ,,Na Plitvičkim jezerima" od Farkaša, zatim „Stante Zvijezde" od Broža, pjesma za tenor uz pratnju tamburica. Poslije izvršenog programa slijeđio 'je ples. — Poljsko Sokolstvo. Prigodom 40 godišnjeg trajanja prvog poljskog sokolskog društva u Lavovu đava savez poljskog Sokola slet sa natjecanjem na 19. i 20. maja ove godine. Na svečanost su pozvana i ostala slavenska sokolska društva. — Српско Соколство, 25 годишњица београдског Сокола. Ово друштво чини велике припреме за прославу, која he бити о Духовима о. г. заједно са 25годишњицом Српског новинарског удружења. — Правила Српске Соколске Жупе Фрушкогорске одобрила је кр. земаљска влада у Загребу. — Душан Силни у Алексинцу одржао је скоро своју скупштину и одредио је да се друштво реконструјише у том смислу да буде омладинско и ћачко више но што је досада било.

— Хрватско Соколство. Савез хрватских соколских друштава издаје до скора „Спомен:пис" о I. хрватском свесоколском слету у Загребу, и то је приопћио свим хрватским и српским соколским друштвкма. — Хрватски Сокол у Беловару осветиће на римокат. духове 19. маја своју заставу. — Хрватски Сокол у Ђакову једнако he учинити исти дан. — Dr. В. Lundstedt, bibliotekar u kraljevskoj bibliotcci u Štokolmu, boravio je prošle nedjelje u Dubrovniku.

У недјељу 21. o. м. обрши кончипу Перо Свилокос, негда намјештен у управи српске штампарије у Дубровнику и сарадиик „Cpba" и „Дубровника". Чежња за слободом не допусти му да се даде на икакву државну службу иза университатских наука. Бјеше много начитан и врло добар познавалац српског језика. Пок. Вук Врчевић бјеше му дјед. Његов слаби тјелесни, а надасве живчани сустав, које је поткопавала страном патња а страном напрезање у чудним философским идејама, претворише га од давна у болесника, који је углаћеном пристојношћу сакривао своју изнемоглу душевну моћ и тјелесну слабоћу. Био је јединац својих родитеља, које оставља неутјешно расцвијељене. Лака му била црна земља и трајна мећу нама успомена!