SRĐ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелодањује А. ВУЧЕТИЋ. Слободе што им је Мурат зајамчио овом повељом јесу : 1.) Да им нико не учини штете, иначе да је има накнадити и бити педепсан (тко ff -'Jđ НИ\К злдио, т рммж 8чииио KOIO К dpK .... да Hrtt штет8 пллтн ... Л и)ДК госпостпд л\и да 1цнг1јл\8 гшекк). 2.) Признаје Дубровчане слободнијем ! HHJfK Г(\ад п нп\К клад\|пе стон S с oie\"K законе\к и S с/10кода\-к). 3.) Даје Дубровчанима трговачку слободу по цијеломе царству. (дл тркго ци i! л10д18 НИ\'К С ТрКЗН ... да /v \OI'S \'одити 110 с >;\"к зел1 /и<1 \'к . . . госиостка л\и). 4.) Установљује да Дубровчани плаћају од самога проданога трга 2°/ 0 , а од непроданога ништа (да Н/\акак> . . . i|io иродад8 а'дк ji' асири 'K' апцн, каконо ie законк; ако тркгк не продад8, да си га ncnecS . . . не плати к шедне царине). 5.) Дубровчанин може у Турској наплатити свој дуг у српској или бугарско земљи, или у Сребрници у Босни, кад је дуг доказао заклетвом тројице (за ске д^госе S српскои зел\ли али S KSrapcKon, алп зОрккркнице да се зак8не Дбкроккчанинк сал\к тркти ... и да л\8 се тои плати). 6.) У распри између Дубровчана и Муслимана суди кадија : (а Koid годе ки пра кила л\епо л\8слол\анипа н дбвроккчапнна, да ноид8 пр'кдк кадшо). 7.) Своје распре судиће Дубровчани сами између себе, осим ако би који од њих хотио да им суди кадија : (да они тои л\егк> сокол\к с8де; ако лн . . . кон 8зифе, да иоиде нред кад|о, да ил\ кадга с8ди). 8.) Оставштина Дубровчана, који умру, не припада царству него баштиницима из Дубровника (ако ки £л\рклк д$кроккчанинк да онои нл\аше крате д8кровкчане wneT S дбкроккникк). 9.) Дубровчани су слободни да опће с другијем државама и с Турском, кад је цар у рату и једнако тргују. (ако ки\к ил\ао KOie