SRĐ

О ПРИРЕЂИВАЊУ ИЗЛОЖАБА итд.

415

народне умјетностш, а при томе и корисна, што су отворила нашијем Српкињама и Хрватицама за производе вриједнијех ручица њенијех свјетску пијацу, а тијем повећала материјално благостање народа српскога и хрвап1скога. Жали боже не видјесмо све до данас да је когод од нашијех великана српске и хрватске женске рукотворине, — у којима се заиста огледа једна грана српскога и хрватскога народнога духа, српске и хрватске умјетсничке тежње, — прикупио у оном обиљу, да би се и ова страна особина народа српскога и хрватскога могла проучити како ваља; 1 дакле изложба ова била би богата ризница за проучавање ове наше народне особине, кад би се на овој изложби истицала вјештшна у изради разноврснијех творина, богатсп1во орнаментике, не двојим, да би се тако постигло из премного оригиналнијех мотива, који би се дали умјетнички и савршеније примјенити. Овака изложба шга више пружила би нова полета српском и хрватском домаћем раду, а добит од овуд не би се могла ни догледати. Међу посјетиоцима сила ће их бити јамачно, који ће на изложбу долазити с досаде, или што је сада така „мода". Али свакако ће сваки посјетилац, посматрајући разнолике предмете, ма и нехотице поштогођ научити ; на изложби добивени упечатак ма и површан био, опет ће му остати жив у памети, те га у нечему подстакнути на озбиљну науку, на што већу издрживост у раду. Но ко се је за изложбу умно спремио, тај ће се њом богатш окористити. Сваки научењак, разгледајући разне предмете приказане женске наше рукотворине и састајући се са стручнијем људима, научиће на изложби за кратко вријеме којечега, што на многијем училиштима ученијех друштава и академија није могао научити. По томе изложбе износе с једне стране огромну слику друшевнога напретка, а са друге стране потичу на неуморан рад, на успјешно наст10јање у свим гранама људске радиности. Колико има људи који ради изложбе како тако науче језик, који се говори на мјесту изложбе! Колико има народа, 1 Једини сад већ покојни вуковарац Никола Арсеновић започео је на тој грани наше културе ревно радећи, али тај његов рад већијем дијелом опсиже мушке рукотворине.