SRĐ

416

СРЂ. - SRĐ.

који су са производима својим унаточ слободној коккуренцији — утакмици уживала, „народнп монопол", јер у другијех народа није се знало за могућност joiu бољега и укуснијега произвођења или за сигурносш продавања. Ово је „истина" од велике економне знаменитости! Дух нашег доба открио је многу погрјешку, доскочио многој потреби, те у изложбама створио међународна зборишта, једним „Concile", другим опет „rendezvous" ; стога ваља и ми Срби и Хрвати да имамо за узорити примјер друге изображене народе, ваља да нам је много стало за тијем, да ми сами узмемо у своје руке путе и начине којима ће производи наше домаће радње продирати у туђ свијет. Труд нашијех женскијех ручица ваља да донесе добит нама, нашијем Српкињама и Хрватицама, а не онијема који he бити појединци између нашијех вриједнијех женскиња и странијех наруџбина. Жарку жељу моју стављам на срце свакој нашој Српкињици и Хрватици, па била она од китњастога Сријема, равне Бачке или плодног Баната, племените земље Славоније или кршне Далмације и Боке, Босне поносне, земље Херцегове, јуначке Црне Горе, или српске краљевине, а то је жеља и свега народа српскога и хрватскога да живо прегне око свога ручног рада, да се тако узмогу чешће приређивати и у згодно установљено вријеме отварати жељене и корисне изложбе производа вриједнијех српскијех и хрват. женскијех ручица. Дакле Српкиње и Хрватице, радите озбиљно и мудро, радите беспрекидно и самосвјесно на овоме племенитоме предузећу и задатку, па ће Бог иомоћи, да опет изведемо у свијет богату, моћну и напредну нашу отаџбину, која he сва своја чеда матерњом љубављу обгрнути, која ће умјети да закриле све Србе и Хрвате, који прије тога мораше на своме земљишту бити као да су странци, при тешкоме раду бити сиромашни. Слогом и радом претвориће се наше сиромаштво у богатство, наша поцијепаност у културно јединство. Ступајмо сви под заставу културне Слоге и рада; под овијем знаком створићемо будућност достојну наше велике прошлости!