SRĐ

462

СРЂ. - SRĐ.

т. ј. према језику, према националној свести и осећању о заједници, према обичајима и т. д. Тако се могу издвојит одмах шест-седам народних група на Балк. Полуострву: Срби (с Хрватима), Бугари, Арбанаси, Турци или праве Османлије, Власи или Аромуни и напослетку Талијани на Истри и у Трсту. Али има области Балк. Полуострва где ниједан од поменутих етнографских знакова није довољно јасан или није довољно прегнантан, тако да треба нарочита и врло пажљива студија свих поменутих знакова па да се одреди основа према којој би се класификовала популација тих области. Тако је у областима под Турском религија истављена на прво место. Позната основна црта Корана и Ислама да разликују правоверне или присталице Ислама и неправоверне или бесправну рају, знатно је истиснула национална осећања и национална обележја, нарочито у Македонији и у једном делу Старе Србије. И једино ако је црква имала националну боју (као што има Патријаркат грчку или Егзархат бугарску) и народ се је према имену цркве називао. Кашто могу да преваре и сепаратистичке тежње, и локална боја популације у извесним областима може да се учини као да су то засебне народне целине. У много случајева је утицајем националистичких пропаганди сакривено и ефасирано право етнографско обележје популације. Напослетку је где-где утицај државне турске власти такав да је повољно, корисно да се популације извесних области, нарочито исламизирани или албанизовани балкански Словени, називају Турцима или <Арбанасима. Ти у правом смислу спорни етнографски случајеви биће јаснији по овим примерима. У Македонији на пр. главну масу и већину становништва чине македонски Словени; затим има врло знатан број Турака, знатан број Грка на Југу и нешто мало Влаха илу Аромуна. Већ код словенског македонског становништва нису са свим чиста етнографска обележја и оно се не може несумљиво уврстити у Србе или Бугаре. Можда их је нај боље означити неутрално, као македонске Словене или можда као Србо-Бугаре. То је народ у стварању. Главна маса македонских Словена, народ у правом смислу, нема ни српско ни бугарско национално осећање и свест. Језик је истина у неким краје-