SRĐ

ПРИНЦИПИ И МЕТОДЕ

463

вима ближи бугарском, као на пр. од бугарске границе дуж реке Струме до Сереске котлине или је сродан са српским као у северном делу Македоније. На то је, изгледа, јако утицао географски положај или средство тих делова Македоније са правим српским или бугарским националним језгрима. Али за осталу в.ећу област Македоније није научно поуздано утврђено, да ли је становништво српског или бугарског језика. Практично је врло важно, да се ти македонски сељаци могу споразумевати и са Србима и са Бугарима. Питање даље компликују ови утицаји. Постоје националне и верско-националне пропаганде и неке од њих деценијама намећу Македонцима, нарочито македонским Словенима, своју националну свест; затим им у том смислу обрађују језик и мењају обичаје. Зато држимо да овакве области, као што је Македонија, не треба шовинистички означити само као српске или само као бугарске, већ треба издвојити оно што се поуздано може тако означити а остало обојити неутралном бојом. Али у Македонији има и других тешкоћа. У јужној и западној Македонији осим правих Грка има знатан број Словена који су у различним стадиумима јелинизације. Неки од њих знају више или мање и грчки језик, али кажу да су Грци и онда кад знају само неколико грчких речи. То је дошло поглавито утицајем грчке цркве или Патријархата, онако као што се сви Словени, који су под бугарском црквом или Егзархатом зову Бугарима. Научно се мора у оба случаја елиминирати религиозни моменат и име којим се они због тог момента називају. Али се можда морају јаче јелинизирани Словени, који и грчки говоре и осећају се као Грци, тако и на карти означити и обележити засебном бојом. Биће потребно и оне с почецима јелинизације неким засебним сигнатурама одвојити од осталих. Напослетку се исто тако мора поступити и са оним македонским Словенима на којима се осећају утицаји српске и бугарске пропаганде: и њих евентуално различним сигнатурама обележити. Али главну масу македонских Словена није ниједна пропаганда толико афицирала, да је у њима могла створити чврсту националну свест. Шта ће од ових Словена бити, којој ће народности припасти, зависи од доцнијих политичких и културних утицаја.