SRĐ

С 0 К Р А Т

(по Еутифрону) (наставак). старински призори од Јована Бовија. Л и к о н. (Нестрпљив). Сократе ! Сократ. Ти мора да се зовеш Ликон . . . тужилац. Л и к о н. Нај пре Ликон. Први тужилац, али без мржње, то је овај Мелет, Питајац по племену, дуге косе, тек што га нагарила наусница, орловскога носа. С о к р а т. Тако млад и тако мудар ! . . . . Рекао бих да је жалосно протекло ово мојих седамдесет година према његовоме маломе броју олимпијада, да се данас не рађају људи у Атини лепи и створени за мудрост и државну управу. Мора да-те руково дила велика умна светлост, кад си подигао тако тешку тужбу против мене и ја ти честитам, Мелете. М е л е т. (Прилази му стидљиво). Једино што ме оправдава, Сократе, то је, што нисам учинио из мржње. С о к р а т. Оправдава те ! .... зар ниси, дакле, вршио нај светију грађанску дужност према држави, кад си тужио једног безбожника који квари младеж? М е л е т. Мисли о мени како те воља, Сократе, али само не знаш да се ја борим измећу две мрачне струје: између богова и тебе. Не велим зато, да ја више верујем у богове нашега града него други, али успомене и обичаји чине свакако да их поштујем. С друге стране опет ти причаш неке ствари које ме чине мисаоним преко граница грађанских обичаја. Морам ли да се некога ослободим : богова или тебе? Кажи и сам. Сократ. Је си ли икада о томе себе запитао? М е л е т. Дању и ноћу. Једна мисао, кад бдим, вели ми: Брани богове твога града, а јуче опет код Одеона неки борац осакаћен код Потидеје рече ми: Не дирај Сократа! С о к р а т. Требало је да си га запитао, да ли је између богова и Сократа било несугласице.