SRĐ

СОКРАТ

587

дао нешто свога, да су се његове мисли образовале у твоме срцу. Јуче је Глаук Клеонов претио робу батинама, пошто га је оковао. Не чини то, Глауче, не чини то, повиках; у томе робу плаче човек! А Глаук спусти руку и оде собом незадовољан. А роб ми захвали очима и дигавши оковану руку рече: Твоја те мати могла само са Сократом родити. Ксантипа. Хтела бих да будеш сасвим као он и да се сасвим од њега разликујеш. Тај степен врлине штетан је свуда. Никад он није лаж рекао; али ако је ко у Атини и рекао нешто више него што је требало да се чује, то је био Сократ. Лампрокло. Мора да је имао неки нарочити циљ пркосити овој тужби. Ксантипа. То ти не ће он рећи. Лампрокле. (Понизно оцу) Зар не ћеш то рећи твојим синовима? С O K р а T. Мој ЦИЉ! (као неко који је у пола чуо). Лампрокло. Оно што лежи у кобној ведрини твога чела. Сократ. (просто) Нисам имао великих циљева, Лампрокло. Идем тамо камо ствари иду, говорим онако како душа говори. Лампрокло. Али, кад бих ја то радио с блиском опасности С о к р а т. Ја бих ти рекао: устрај. Лампрокло. Докле Сократ. Докле? Ничега се не треба бојати, о Лампрокле. ' Неко дело може бити ружно, и то, мислим, оно које се удаљава од Истине. Лампрокло. (Метне руку мајци на раме). Сад видим све, мајко. Ксантипа. Ти видиш оно што видим и ја. Лампрокло. Видиш да ће права тужба бити његова роћена обрана. Ксантипа. Сасвим тако. И дођох да кажем, да се Лизије нуди да га брани. С о к р а т. (Смјешећи се). Лизије брани све. Лампрокло. Добро се Ликон сетио, да ће с тужбом против Сократа побацити пре него против ма кога другог у Грчкој. Ти ћеш казати реч која обухваћа живот а не брани га. Ксантипа. А каква би била његова одбрана ? Суд се тамо скупља и чувена мерила начињена су од људи. На једно