SRĐ

608

СРЂ. — SRĐ.

поче компас играти велику улогу у поморству. Ако пролистамо расправу Артура Брајсинга под насловом: Flavio Gioia und cler Schiffskompas, (Флавио Гиоја и бродна бусола) одмах ће нам пасти у око смјела тврдња, као да би Гиоја био изумио компас примјењен за брођење и то око године 1300. Но и ако то никако не одговара истини, jrp Флавиа Гиоје као таква није никада ни било, пустимо нека за час стоји а прихватимо најстарију датирану компасну карту коју имамо, наиме ону што је прије приписиваху Марину Сануду, али је по суду Кречмерову конструисао Петар Весконти и носи годину 1311. Узмимо сада на око годину 1300, када би Гиоја по суду Артура Брајсинга био изумио компас а не дајмо да нам измакне ни она 1311. година откада датира најстарија Весконтијева компасна карта. Ако још мало дубље проучимо ову карту и опазимо како Весконти знаде вијерно цртати обале Средоземног мора, не ће нас минути чућење а да не запитамо, је ли могуће да је у 11 година могла настати онако савршена карта. Ако не пустимо с ока прилике које су онда владале, моћи ћемо стално устврдити да је онда било апсолутно немогуће конструисати онако савршену карту. Јер у она су времена поморци имали неизбројних запрека по мору, те им је било могуће доћи само до једног приближно савршеног система дистанса и према томе до једног прилично вјерног оцрта обала и то тек на темељу појединих али многобројних путовања и јаког опита. Друга запрека могућности савршености карата у оно доба налази се у консервативном и празновјерном духу код помораца; осим тога су они имали слабо средстава за тачно означивање положаја мјеста. Најинтересантније је пако за нашу тврдљу то, да налазимо на овим картама исте карактеристичне погрешке све од 13. до 16. вијека. То нас све води до суда, да је тврдња Артура Брајсинга нетемељита. Истина могла би се сада бацити објекција, донекле увјерљива на први мах, да ипак није било тешко ондашњим картографима конструисати прилично савршене карте, кад су имали на располагање приличан број портулана, гдје су биле донекле тачно описане поједине обалне црте Средоземнога мора те оних што се с њим спајају, па поједини смјерови што су се имали дати броду, а и дистансе од једне тачке к другој. Но на ову објекцију посве је лако одговорити, ако се само једанпут латимо посла, те на темељу пор-