SRĐ

КАЛУЂЕРСКЕ И КОМПАСНЕ

609

тулана покушамо конструисати карту Средоземног мора. Узмимо дакле два најбоља портулана, наиме оног Кадамоста и Узана, па почнимо. Но одмах ћемо опазити, да је могуће помоћу портулана означити поједине обалне тачке, али није могуће означити непрекинути руб обала па нити шематички. Ако пак узмемо у руке једну компасну карту Средоземнога мора н. пр. ону Андрије Бианка из године 1436. па је испоредимо са једном модерном поморском картом исте омјере, наћи ћемо, да се оне у главноме потпуно подударају. На карти Андрије Бианка наћи ћемо исто као на модерној карти све веће и мање заливе, ртове, отоке, ушћа ријека итд. Што дакле излази одатле ? Јасно је да компасне карте нијесу могле настати на темељу самих портулана. Али пошто смо још видјели да ове карте нијесу могле настати тек од онда када се почео компас употребљавати на бродовима, не остаје друго но закључити, да је базом овим картама служио много старији материјал но што се до сада мислило. По мнијењу проф. Вагнера, Оберхумера, Норденскиелда и Гинтера, талијански картографи, који су нам и дали највише компасних карата имали су имати веома старих, поморских карата, које су потекле још из феничко-грчко-римске-бизантинске перијоде. Доиста такових нам се карата, које би нам могле служити као директни доказ није сачувало, али ипак имамо из старога вијека остатке оне литературе, која се има сматрати као потребита допуна напоменутих поморских карата. Остаци ове литературе долазе у пловидбеној терминологији под разним именима као стадијазми (v-aпарапли (тгарзстгЛоЈс) дијапли (s;a-Xou<;), и перипли (z=pwt/.ou;) Ако и не отприје, дајбуди од 4. стољећа пр. Ис., поморци су по суду Оберхумера имала имати напоменутих стадијазма итд., којима су биле додане карте Средоземнога мора те свих оних обала што се с њим спајају. Такову једну поморску карту, која потјече из доба пр. Ис. имамо н. пр. код Китајаца а представља нам југоисточну обалу Азије названу „Тхинаи" те јужну обалу истог континента до Перзијског залива. А пошто знамо да су у 1. и 2. стољећу послије Христа александријски трговци трговали са Китајем а особито са градом Катигаром, који је био знаменит са своје свилене индустрије и пошто још читамо код китајских хисторичара, да је год. 95. послије Ис. неки војсковоћа њихов био славодобитно провалио до Каспијског мора, те био намислио да 39