SRĐ

ОГЊАНА МАРИЈА итд.

643

дала је комад земље ! Старица настоји наставити причање, али је Петар спријечи, дохвати је за руке и вргне међу "ђаволе 2 ... У суштини, то се осјећа, мотив пјесме без сумње је узет из средњевјековне апокрифне књижевности, сличне тонове сусрећемо, на примјер, у врло раширеном апокрифу „Павлово објављење". Свеза наше пјесме с том визијом тешко да се даде спорити, чак није искључена могућност, да основни тонови „Огњане Марије" у првом почетку нијесу ни били друго, него у стихове изложена проповијед о Павлову вићењу. Код нас се, истина, не јавља ватрена ријека, али су очити разнолики степени изгарања, а није случајна појава змија у свези са женама, које убијају своју тек роћену дјецу, да и не помињемо старце, каматнике, те оне, који нијесу држали закон Божји, и ситније додирне тачке. Та је визија настала под очитим утјецајем апокалипсе апостола Петра, којом је по први пут источњачко схватање живота иза смрти преко апокрифа ушло у кршћанску есхатолошку књижевност. 3 Она је и код нас — као и код Руса и Бугара 4 могла врло лако ући у народ, јер је у нешто краћем облику још г. 1520 Божидар Вуковић штампао у своме зборнику за путнике 5 , а давно прије тога јавља се она у приручним рукописним зборницима српскога рода. Ђ. Поливка, на примјер, издао је такову једну версију 0 , В. Јагић изнио је један новији бугарски текст, који је у провидној свези с каковом српском прерадбом 7 , а и Н. Ти-

небо, али су га мучитељи осули кучјем. Један камен готово је био до њега допро, на што му Исус ускликне „Стани, проклет био и окаменио се" — те од тада камен не расте (Босанска Вила 1887, стр. 284).

2 Караџић, Српске народне пјесме II, Биоград 1895, стр. 11-14.

3 Е. Hennecke, Neutestamentliche Арокгурћеп, Tiibingen-Leipzig 1904, стр. 214.

4 Утјецај Павлова објављења на руску народну књижевност описао је Н. Сумцов, Очерки исторш к>жно-русских т ћ апокрифических-к сказаши и n'tceH-K (Кјевскага старина 1887, новембар, стр. 424-429). 0 утјецају тога апокрифа на бугарску народну књигу писао је Н. А. Начов (Сборникк за народни умотворенига, наука и книжнина X, Софија 1894, стр. 187-189).

5 С. Новаковић, Примери књижевности и језика старога и српско-словенскога 3 , Биоград 1904, стр. 510-513. Врло сличан текст саопћио је А. Н_ Пипин, Памитники стариннои литературк! III, Петроград 1862, стр. 129-131.

6 Starine XXI, стр. 218-220.

7 Starine IX, стр. 137-171. Сличан текст издао је П. А. Лавров, Обзор-к звуковк!х-к и формалкнк!х-к особенностеи болгарскаго мзк^ка, Москва 1893 (Приложенш, стр. 22-37). И Начов је штампао један текст наше редакције (Сборник-к за нар. умотвореним IX, стр. 100-llfJ).