SRĐ

794

СРЂ. — SRĐ.

И тако видимо, да су и те тканине и то одијело па орнаменти из неолитскога доба, које сматрамо као нај старије тканине, да су и оне од правога почетка већ далеко удаљене. Овој текстилној савршености неолитскога доба претходила је без сумње епоха једноставнијих почетака, без везених огрлица, без прегача са ресама, без везених оплећница и пасова, шараних ногавица и чарапа. * * * Неолитско посубе даје нам још доказа и за другу врсту текстилне израде, наиме за плетење (Fli'chtprei). Тачно проучавање орнамената на врату неких шоља може нам послужити за објашњење извјесних орнаменталних појава, које су натуралистички приказане, а њихови цртежи живо нас сјећају на изразе од животињских и биљних влакана као и самих биљних стабала (прућа), које су плетењем постале. Отиске тако израћених рогожина на днима посућа нашао је др. Васић доста у ископинама Србије из неолитскога цоба, па им слике доноси у напоменутом дјелу. Вјештина плетења одијела (Stricken) и плетења кошара и рогоза (Flechten) бијаше дакле позната и неолитичарима наших крајева. Са кипова гдје су такови, орнаменти означивали одијело, пренесени су као апстрактни мотиви (у истој техници) и на суће („троугли испуњени косим урезима"). • Неолитичарима бијаше познат и рад са нанизаним шкољкама и ћинћама у име накита. Такове су низове носили око тијела у висини бедара, а испод њих ниже долази одијело. (Н. Schraidt назива те низове Perlonschniiro" == низови бисера). Кипови износе округла удубљења, која лијепо приказују ту ношњу. Послије су ти низови удубљења прешли такоћер у орнаментику посућа. Занимљиво је и то опажање археолошко : сви орнаментални мотиви (осим спирале) припадају у неолитско доба оној групи орнамената, који стоје у свези са орнаментима вјештине ткања и плетења, или су у њој чак и постали. То је исто утврћено и за мотиве т. зв. врвчасте керамике (Schnurkeraniik) али и орнаменти т. зв. тракасте керамике (Bandkeramik) налазе се такоћер у ткању и плетењу. Вјештина ткања и плетења извор је