SRĐ

40

СРЂ — SRĐ.

frementi." — Из сличних разлога види се јасно, под каквим је утицајем написана „Преписка с пријатељима". Одмах сам видио да између наших погледа на свијет лежи дубока провалија. Ми не мржасмо и не вољасмо једно исто, али то тек доцније узех у обзир. Велики пјесник, велики умјетник сјеђаше предамном, ја га посматрах, слушах са поштовањем — и ако се не бих са његовим назорима никад могао сложити. * * * Затим Гогољ рече да хоће да нам прочита нешто од својих новијих ствари. Притом скочи са софе младачком живахношћу и отрча у побочну собу. М. Семановић скупи само обрве и прошапта показујући на њега: „Таквог га још нијесам никад видио. Гогољ донесе једну свеску својих „Арабеска" — и поче да нам чита разне изводе из тих дјетињских — надувених празних скупљених списа. Наравно да они говоре о неопходној потреби строгог реда, безусловног подвргнућа ауторитету итд. „Као што видите", примјети Гогољ, „ово сам исто и раније тврдио као и сада. С каквим правом тврде да сам промијенуо мишљење . . . . с каквим ? ? ! — И то говораше творац „Ревизора", најстрашније сатире, која се икада на позорници појавила. Гогољ наскоро стави књигу на сто и поче понова говорити о умјетности и псзоришту; рече да је незадовољан игром глумаца у „Ревизору" и да хоће да им прочита цио комад од почетка до краја. Шчепкин га узе за ријеч и уговори гдје и кад ће читати. У исто вријеме доће једна дама Гогољу; донесе му мафору и ми се удаљисмо. * * * Послије два дана било је читање „Ревизора" у једној сали оне куће, гдје је становао Гогољ. Ја измолих дозволу да присуствујем том читању. Покојни граф Шевирев налазаше се у броју слушалаца и — ако се не варам — Погодин. На моје велико изненађење, позиву Гогољеву не одазваше се сви глумци, који учествоваху у „Ревизору"; они се као нађоше увријеђени, што неко хоће да их учи! Такоће не доће ниједна глумица. Колико сам могао опазити, Гогоља је огорчио тај слаби одзив његова предлога.