SRĐ

ПОЗОРИШТЕ У СРБИЈИ. * А. Камењец Безојева. С pycijor Б. I. Оцем српског позоришта сматра се Јоаким Вујић, познати списатељ и путник. Први драмски покушаји односе се на 1835. год. Србија, будући постојано у борби, или са спољашњим непријатељима — Византијом, Турском, и другим, или са „унутрашњнм", била је више заузета биткама и устанцима, него ли умјетношћу. У осталом у почетку прошлог стољећа, српска је књижевност имала своје даровите списатеље, као: Јована Рајића, Доситеја Обрадовића и друге. Замисао Јоакима Вујића имала је политичку подлогу — пробудити српску народну свијест. Прве представе даване су искључиво за вишу публику при двору. Сам кнез Милош Обреновић узимао је учешћа у њима : знало му се и мјесто на сцени, одакле је он са турским чибуком и кафом гледао представе. Међу чиновима исти глумци морали су забављати кнеза пјевањем. Од 1836. г. до 1839. и те се представе обуставише; с политичких незгода и куге, Србији не бијаше до позоришта. Кад дође на пријестоље брат Милошев, Михаило, који је волио литературу и умјестност, "позоришне се представе опет успоставише. Сва одабранија српска младеж учествовала је у њима. Приказивана је понајвише хисторијска драма ; 1842. г. позориште прекида поново свој рад, пошто народна странка иждене кнеза Михаила у аустријске крајеве. И .ако је први рад српског позоришта . био без системе и несређен, ипак његоз зачетник Јоаким Вујић, Србин, роћен у Баји (наДунаву), васпитан у Пресбургу (Пожуну у Угарској) учи* Преносимо овај чланак кз петроградског листа „Театрв и Искусство" („Позориште и Умјетност"), из бр. 42. 1S06 г. Мило би нам било да примимо и са стране самих српских писаца чланак о предмету. Ур.