SRĐ

55

Светли дани — Маринко. —

I.

мојој ОЛГИ.

II.

Данас сам је довб Из далеких страна Звезду среће моје, Сунце мојих дана. Ове собе мале, Досад пуне таме, Заблисташе дивно Од светлости саме. Анћеоски гласи Сад по њима брује Црква вере моје И љубави ту је. У њу свако вече Душа једна слеће, Душа моје мајке, Чувар наше среће. Djevojačke suze. Na kamenu sjeđi Dična djevojčica, Niz lice tece, Za suzom suzica... Teku suze nemilo, Niz milotno lice Na zemljici dubaju, Rupu do rupice...

Слегао ce сав комшилук, Сав, Ђувегија вратио се Здрав, И донео дивног цвећа Сад, И у врт га засадио Млад. Тек што цветак замириса, Тај, Пробуди се шумица и Гај, И славуја заори се Пој. И домами сав комшилук Мој, Па се слегб сав комшилук Сад, Да поздрави диван цветак Млад.

Grgo Petkovic — Stankovci.

Uz suzice kletva, Velika se čuje; Ružno ju je čuti: Srce rasparujel Na koga pane, Teško ga tome: Biti će proklet, U životu svome...

U ničemu neće Napretka imati; Udes će ga hudi, Do smrti gonati... Bolje bi bilo, Da ni rođen nije, Jer nemilo suza Djevojačka bijel