SRĐ

СРЂ. — SRĐ.

И молио анђелака хор Да затруби, мога сунца двор Да забруји широм света свог Све у славу сјајног злата мог. V. Сунце сија, блиста шума, гај, А по селу просуо се рај: Из кућица с' ори весо пој, По градини врви птица рој, Пред кућама шта мири свуд, И набреклу запљускује груд. Гле, и на мој досад пусти дом Голуб један са голубицом Гњездо вије, па гугуче ту, И гугутом раздрагао сву И кућицу и одаје све, И у њима сретне душе две.

* Радомир Кр. Орлински Божанског пића капи окуси, усно жедна, Сионска палма што од небеског огња брани, Под сјенком њеном светом, кад своја крила ледна На огњу том размрзнеш, ти душо моја, стани! С божанске кадилнице запаљен тамјан свети Уз дим ће пратит' химне пут неба вјечном трону, И миром окаћена, ти душо моја, лети! К вјечитом пристаништу у рајском светом лону. K'o с листа кап од росе на сунцу што се блиста, И ти се, душо, сијај с прам Божјег сјајног лица! На празник ускрснућа к'о кристал буди чиста! Из гњезда свог излети к'о феникс вјечна птица!