Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

284 - =

“56 > оснује у Дубровнику књижевно друштво као што је 1 И Српека.

== 1791. рођен је, у Сарајеву, Сима Мтлупа - Сарај. лија, песник и радник на српској историји („Орбијанка“, „Трсјебратство“, „Тројесестарство“, „Зорица“, „Милош Обилић“, „Дика црногорска“ „Иеторија Црне Горе“, „Трогодишња историја Србије“ др.): — 1876. био је бој између Срба и Турака на реди Увцу.

4. — 1515. умро је Стеван Штиљановић, народни првак српски у Аустроугарској. — 1801. рођен је, у Варадину, у Орему, Јосип Јелачић, потоњп хрватски и славонски бан. — 1876. био је бој између Орба пи Турака код Цоковића на Рашкој.

5. — 1849. наредбом аустријскога цара Фрање Јовифа српска је Војводина проглашена независном од Угарске. — 1870. издан је закон о уређењу прве учитељске школе у Србији. — 1876. били су бојеви између Срба п Турака: код Лукова, близу Зајечара; на Тимоку; на Равној Гори, на- Јавору, п на Рашкој.

6. — " 1898. умђо је, по евој прилици отрован од Турака, Вук Бранковић, зет кнеза Лазара, отац ерп= скога деспота Бурђа Омедеревца. — 1810. био је жесток бој између Орба и Турака на пољу Тичару, код Лознице. — 1881. умро је Шетар Добрњац, борац и народни првак у првоме устанку за ослобођење: 0собито се одликовао у боју на Иванковцу, код Куприје, 1805. тодине. — 1842. рођен је, у Београду, Чедомиљ Мијатовић, научни и књижевни радник, прави члани пређ. председник Српске Краљевске Академије: ради на српској историји („Ђурађ Бранковић“) и пише приповетке и романе („дека капетан“, „Иконија везирова мајка“, „Рајко од Расине“ и др.. — 1851. рођен је, у Броду, у Славонији, Хуго Бадалић, хрвалски песник. — 1876. био је бој између Срба и Пра код Великог Шиљеговца, у крушевачком округу. 1878. умђо је, у Београду, Илија Милосављевић аи велики просветни добротвор: све своје велико имање оставио је да се заснује „Фонд за помагање српске