Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

285

књижевности“ (Коларчева. задужбина) и „Фонд за универаитет српски у Београду“. — 1896. умро је Симо „Љубић, хрватски научник: радио је поглавито на историји јужних Словена.

7. — 1819. рођен је, у Крагујевцу, Милан М. (Обреновић, српски кнез, старији син кнеза Милоша Обреновића: владао је Србијом само 26 дана, од 1. до 26. јуна 1889. године. — 1874. отворено је свеучилиште у Загребу. — 1876. био је крвав бој између Срба и Турака на Великом Шиљеговцу и Кревету, у крушевачком округу. — Истога дана предадоше Турци Србима Црногорцима град Медун, око кога су трајали бојеви пуна четири месеца, а у којима је изгинуло од српскога оружја преко 10.000 Турака.

8. — 1197. српски велики жупан Стеван Немања, тада већ монах Симеун, остави манастир Студеницу и крете се своме сину Сави у Овету Гору. 1886. рођен је Димитрије Нешић, научни радник и прави члан Орпске Краљевске Академије: био јен председник Академије. — 1864. рођен је Бранислав Нушић, приповедач и драмски писац („Рамаванске вечери“, „Капларске приче“, „Тако је морало бити“, „Протекција“). — 1876. био је крвав бој између Орба и Турака на Гредетину, Грејевцу, Великом Шиљеговцу и Кревету, у крушевачком округу. — Истога дана Срби Црногорци задобише од Турака Височицу и Маљат, изнад Опужа, и доста оружја и стоке. — 1899. умро је, у Београду, Милован «Јанковић, секретар познате свето-андрејске скупштине (1858. године), одушевљен јавни радник.

д. — 1475. умро је Стеван Бранковић, српски деспот, син деспота Ђурђа Бранковића Омедеревца. — 1848. умро је Тома Костић (Хећим Тома), видар српских устаника у устанку за ослобођење.

10. — 1875. хиљаду српских устаника, под војводама Пеком Шавловићем, Мићом Љубибратићем и Луком Петковићем, ударише на Турке код Граба, у Зупцима, у Херцеговини, и разбише их.