Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

986 |

П. — 1424. умро је Јан Жишка, велики чешки јунак и родољуб. — 1811. рођен је у Баји, у Бачкој, Гаврило Поповић, потоњи владика шабачки, књижевни радник и велики црквени беседник. — 1847. хрватскославонски сабор једногласно је одлучио, да се у школе у Хрватској и Славонији уведе народни језик. — 1851. рођен је Тосиф Маринковић, даровити нат композитор.

12. — 1789. рођен је, у Земуну, Димитрије Да"видовић, књижевни радник и први прави српски новинар („Српске новине“, „Забавник“); радио је и на српској историји („Историја српског народа“). — 1888. умђо је, у Београду, др. Емериг Линдермајер, лекар, заслужни радник на побољшању народног злравља у Србијп.

13. — 1800. рођен је Макољеј, највећи енглески историк и естетичар. Н

14. — 1848. рођен је, у Панчеву, Мита Шетрдбвић, просветни и књижевни радник. — 1888. умрла је, у Новоме Саду, Марија Трандафиловица, велика просветна и народна добротворка: све своје велико имање, у вредности од 1,400.000 динара, оставила је за помагање добрих и сиромашних ученика новосадске гимназије, за болнице у Новоме Саду п Осеку, за цркве, за спрочад и за удају сиромашних девојака.

15. — 1846. рођен је, у Мионици, у ваљевској Колубари, Мита Ракић, књижевни радник: много је преводио одабрене списе из страних књижевности. 1850. рођен је, у селу Ђеврскама, у Далмацији, Сава Бјелановић, родољуб и новинар: покренуо је пи уређивао у Задру, у Далмацији, ваљан српски лист „Орпски глас“.

16. — 1840. рођен је, у селу Црној Бари, у Мачви, Милош С. Милојевић, простветни и књижевни радник: радио је на испитивању српеких земаља које су под Турцима.

17. — 1888. умро је Рака Левајац, добар јунак у првоме и другоме устанку за ослобођење. — 1584.

умро је, у Београду, Димитраје Матић, просветни и књижевни радник.